Kažu da je ime koje dobijete na rođenju nešto što će vam odrediti sudbinu.

Svako ime ima neko značenje, pa bilo da verujete ili ne verujete u to da ime utiče na to šta će vam u životu dešavati, lepo je znati šta označava baš to kako se vi zovete.

“Aska” je istraživala za vas i evo šta znače neka ženska imena. Ukoliko ne pronađete svoje ne očajavajte, možda bude na spisku sledeće nedelje.

Ana – Ovo je jedno od mnogih biblijskih vlastitih imena, vrlo raširenih u svetu. Na izvornom hebrejskom, a onda i na grčkom  jeziku glasi Hannáh i znači milost, ljupkost.

Jelena – Poreklo ovog imena vodi od grčkog Helena. Potiče od grčkih reči Elene, Helene, izvorno hele znači sjajna, blistava.

Teodora – Potiče od grčkog “Theodoros”, koje se sastoji od “theos” (Bog) i “doron” (dar) – Božiji dar.

Uglavnom nesvesno, kucnu u drvo kako bi bili sigurni da ništa neće krenuti po zlu. Odnosno, ako gledamo istorijski, kucnu od drvo kako bi oterali zle duhove koji se u njemu nalaze.

Pre dolaska hrišćanstva i islama mnoge paganske grupe i kulture, od Irske pa do Indije obožavale su stabla. Neki su ih koristili za proricanje sudbine, drugi su ih koristili u religioznim ritualima, a treći (poput drevnih Kelta) smatrali su da su stabla domovi drevnih bogova i duhova.

Jedna od mogućih verzija je da su prvi pagani koji su naselili Evropu kucali u drvo (od kojeg su bile napravljene kuće) kako bi isterali zle duhove iz drveta i sprečili ih da prisluškuju razgovore unutar doma. Ovo se verovatno ustalilo i u Srbiji jer se često dešava da se uz kucanje tri puta čuje i rečenica”Da ne čuje zlo”.

Varijante običaja…

U Španiji se dodirne drvo nakon nekog događaja koji bi mogao doneti lošu sreću. Amerikanci i Britanci često zadrže ruku par sekundi na drvetu, a ponekad i samo pokucaju.

U Rumuniji se veruje da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, a u Bugarskoj se kuca u drvo kako bi se izbegle loše vesti.

Zašto baš tri puta?

Kucanje u drvo jeste prošireno širom sveta ali ipak se na poseban način vrši u Srbiji. Pravilo je da morate da kucnete tri puta i to da vam prsti budu okrenuti ka gore. Ukoliko je šaka okrenuta ka površini objekta u koji kucate ona samo još dublje “zakopavate” nesreću, duhove ili zlo. Tri puta se kuca zbog Svetog trojstva, u ime Oca, Sina i Svetoga duha.

Kod nas se najčešće kuca u drvo kako bi se nešto dobro potvrdilo, odnosno kako ne bi pošlo po zlu, ili da ne “ureknemo”.

Dakle, ukoliko vam nešto dobro ide, kucnite ta tri puta uz čuveno “Da ne čuje zlo” i ne dajte tim zlim duhovima da čuju da vam je krenulo.

Ukoliko volite muziku i tražite posao koji će vam doneti i puno uživanja evo sjajne prilike za vas.

Belgrade Saxperience po prvi put poziva sve zainteresovane da se prijave za volontiranje na festivalu saksofona koji se održava od 6. do 9. oktobra u Beogradu. Za sve koji žele da se prijave i postanu po prvi put deo tima Belgrade Saxperience-a, potrebno je da pošalju CV i kratko motivaciono pismo na dunja@belgradesaxperience.com . Rok za slanje prijava je 22. septembar, do ponoći. Kandidati koji budu prošli uži krug, biće pozvani na intervju.

Festival Belgrade Saxperience se već tradicionalno, po treći put održava u Domu omladine, Kolarčevoj zadužbini, Beogradskoj filharmoniji i Mikser Hausu i okuplja renomirane saksofoniste iz SAD-a, Rusije, Francuske, Italije, Austrije i Srbije.

Više o volontiranju saznajte ovde Dok radite za druge, radite na sebi: Evo zašto je dobro volontirati.

Prvi utisak koji jedna firma ostavi na svoje klijente i poslovne saradnike može biti presudan za njeno uspešno poslovanje. Zato, pozicija poslovnog sekretara, kao prvog lica kompanije, iz dana u dan sve više dobija na značaju, a nova radna mesta otvaraju se stalno – posao poslovnog sekretara zauzima ubedljivo 1. mesto na listi najtraženijih poslova u oblasti administracije.

Posao poslovnog sekretara je zanimljiv, izazovan i zahteva poznavanje posebnih metoda poslovanja. Zato ako ste ambiciozni, spremni da postanete vredan resurs svake firme, organizator posla i

Foto: Profimedia

desna ruka upravljačkog kadra, svim potrebnim veštinama i praktičnim znanjima možete ovladati na obuci za poslovnog sekretara.

Kurs za poslovnog sekretara zato je koncipiran tako da vas osposobi da odgovorite na zahteve brojnih poslodavaca u Srbiji.

Program je zanimljiv i potkrepljen brojnim praktičnim primerima, što stečeno znanje automatski čini primenljivim u struci. Zahvaljujući tome postaćete konkurentniji na tržištu rada i svojim znanjem izdvojiti se od drugih. Predavači su stručnjaci, profesionalci sa bogatim iskustvom, što vam ostavlja mogućnost da im postavite i pitanja koja izlaze i van predviđenih tema na samoj obuci.

Telefoni za prijave su 011/40-82-116  ili 061 664 89 64, a možete nam pisati i na mejl info@obukeikursevi.com

Beneficirana cena za nezaposlena lica i studente iznosi 8000 dinara. Da bi ostvarili pravo na beneficiranu cenu, studenti prilikom rezervacije kursa treba da ponesu indeks, a nezaposlena lica radnu knjižicu ili evidencioni karton.

Kurs je moguće platiti na 2 mesečne rate (jedna u predupisnom roku, a druga na početku kursa) ili na 3 mesečne rate (ako se vrši plaćanje čekovima).kU

Sigurno ste nekada prisustvovali prizoru crne mačke koja ispred vas pređe put. Neki ljudi nastave kao da se baš ništa nije dogodilo, dok oni koji veruju u narodnja predanja uglavnom pljunu btri puta u nadi da im se ništa loše tog dana neće dogoditi. Odakle proističe ovo sujeverje i ideja da crne mačke donose nesreću?

Foto: Profimedia

Mačke su oduvek igrale važnu ulogu u sujeverju i mitologiji. Tri hiljade godina pre naše ere, u ranom dobu Egipta, mačke su bile najpoštovanije od svih životinja, divili su se njihovoj vitalnosti i sposobnosti da prežive pad sa velike visine, pa je iz toga proisteklo verovanje da mačke imaju devet života, a njihovo ubijanje kažnjavalo se smrću.

Međutim, preokret nastaje u Evropi u srednjem veku, kada je počela histerija o vešticama. Naime, ulične mačke su često negovale i hranile siromašne stare dame, koje su kasnije optuživane za veštičarenje. Tako su njihove mačje saputnice, od kojih su neke bile crne, smatrane krivim za veštičarenje.

Zapravo mačka je nepravedno optužena, ona je prijatelj kuće, omiljeni ljubimac koji živi hiljadama godina uz čoveka. Negde se se smatra i da je velika sreća kad sretnete mačku na putu, bez obzira koje je boje, jer sresti nešto sa dugim repom znači i dugu sreću.

Ipak, veći deo sveta smatra da vas očekuje neprijatnost ukoliko vam put pređe crna mačka. Iako se crna mačka od drugih mačaka ne razlikuje po osobinama već samo po boji, ljudi su joj vekovima pripisivali osobine zla. Neki narodi su je slavili kao svetu životinju, dok su je drugi čak i spaljivali.

Foto: Profimedia

Crna mačka je imala negativnu reputaciju i smatrala se đavoljim bićem, zbog čega je skoro bila istrebljena kao vrsta.

Iako je civilizacija značajno napredovala, i dalje postoje ljudi koji pljuju, krste se i vraćaju tri koraka unazad, kad im crna mačka pređe put. Iako ovo zaista zvuči i izgleda smešno, sujeverni ljudi su sigurni da su na ovaj način oterali „maler“. Takođe, ovakva vrsta sujeverja potekla je i iz rasizma. Često su ljudi vezivali mačke za vudu magiju kojoj su se bavili isljučivo robovi i crnci, a na našem podneblju romi.

Dakle crna mačka je ista kao i sve ostale mačke, jedini njen “greh” je što je jednostavno crna.

Mladim ljudima je uglavnom teško da se izbore za svoje mesto  kada je poslovni svet i karijera u pitanju. Devojkama je put do karijere iz  mašte možda još teži nego mučkarcima. Zoja Kukić je devojka koja je iz ove borbe izašla kao pravi pobednik. Ona  je preduzetnica, urednica i autorka STARTIT- a, kao i jednog od največih pokreta za osnaživanje žena pod nazivom Lean IN.

*S obzirom na to da si vrlo uspešna u svetu preduzetništva, kako si uopšte došla na ideju da to bude tvoje zanimanje?

U preduzetništvo sam ušla prilično slučajno i to dominantno kroz startap i IT zajednicu, zahvaljujući kojoj sam i ostala. Na prvi pogled sam se zaljubila u kulturu koja se oko startapa izgradila u Srbiji — konstantan rad na sebi i otvorena podrška i pomaganje drugima. To je delom posledica toga što nju čine ljudi koji su dovoljno ambiciozni i samouvereni da odmah pucaju na svetsko tržište, na kome da biste uspeli morate zaista biti najbolji, a to se teško postiže bez učenja i građenja odnosa sa drugima.

Sigurna sam da je preduzetništvo ključno za napredak i rast bilo koje ekonomije. Zanimljivo je i da je glavni razlog zašto IT ne raste i ne napreduje još više nedostatak kvalifikovanog kadra i to je još jedna stvar koju pokušavamo da zajedno sa IT zajednicom rešimo — da uključimo što više ljudi u “naš mali IT balon” i da im na taj način obezbedimo bolju budućnost — normalan životni standard i fokus na kreiranje vrednosti za sebe i ceo svet.

*Da li si nekada imala problema i da li je bilo teže izboriti se za svoje mesto jer si žensko?

Moram priznati da dugo ni sama nisam bila svesna tih situacija, verovatno zato što je diskriminacija postala naša svakodnevnica u tolikoj meri da je više ni ne primećujemo.
Moj omiljeni primer je to što nikada ne pitamo nijednog uspešnog muškarca kako balansira privatni život i posao.

Utisak mi je da smo se mi žene izborile za pravo na izbor — da li želimo da radimo, koliko i šta ili želimo da budemo domaćice, ali se nismo izborile na slobodu za taj izbor. Naime, štagod da odlučimo uvek će nas neko osuđivati, a čini mi se da još uvek nismo naučile da se nosimo sa tim osećajem krivice i toga da nismo savršene.
Značajan doprinos u razvoju moje samosvesti u ovom pogledu imala je moja prijateljica i preduzetnica Kristina Nikolić, sa kojom sam i pokrenula lokalni ogranak Lean In pokreta, sa idejom da okupimo što više žena i međusobno pomažemo jedne drugima u izazovima i razvoju.

Lean In je prilično novi i drugačiji koncept udruživanja i povezivanja žena, koji pre svega naglašava međusobnu podršku i razvoj. Pre svega se bavi jačanjem žena iznutra, pa tek onda menjanjem okruženja. Taj pristup, da krećemo od sebe i od svog neposrednog okruženja, pa onda skaliramo na grad, državu, svet je meni veoma blizak, jer je tako i Startit nastao i postigao sve svoje rezultate.

*Koji je tvoj glavni cilj kada je posao u pitanju, tačnije šta je to o čemu sanjaš i što bi jednog dala volela da postigneš?

Nisam osoba koja bi značajno razdvojila poslovne od životnih ciljeva, jer je posao sastavni deo života. Na njemu provodimo minimum trećinu svog dana i stoga mora da nas ispunjava da bismo bili iskreno zadovoljni.
Mogu reći da je moj životni cilj da budem srećna i zadovoljna.U najopštijem, ali i najiskrenijem kontekstu, želim da uživam u onome što radim i da paralelno svakim danom živim u boljem i zdravijem društvu. Možda zvuči utopistički, ali zaista verujem da ne može niko od nas da bude iskreno ispunjen i srećan ako ljudi oko nas to nisu. Srećna sam što mogu da radim i na jednom i drugom kroz svoj posao, a zaista nemam neki veliki san u smislu uspeha i karijernog rasta. Paralelno — sigurna sam da će me uvek privlačiti izazovi i da će oni biti sve viši kako i ja budem napredovala.

*Kako bi opisala svoj posao drugim mladim devojkama koje možda žele time da se bave?

Društveno preduzetništvo je dosta specifično — radite stvari koje su dobre za društvo i uklapate ih sa realnim potrebama na tržištu. Npr., rešavamo nezaposlenost mladih tako što ih obučavamo da programiraju i u tome dobijamo podršku IT kompanija, kojima je potreban novi kvalifikovan kadar.

U praksi, moj posao se svodi na značajne količine planiranja, komuniciranja sa partnerima i rada u timu, a ako to podelimo na konkretne projekte, tu ima dosta različitosti. Od organizovanja školica programiranja za decu, preko rada sa domaćim preduzetnicima i IT kompanijama do pisanja tekstova za naš portal startit.rs.

*Kako izgleda jedan tvoj poslovni dan i da li ti je posao ponekad naporan?

Sumnjam da postoji neko kome posao bar ponekad nije naporan, ali to dolazi u službu svega onoga što me kasnije u njemu ispunjava. U Startitu uvek težimo velikim rezultatima i to sa sobom nosi da je ponekad dosta teško postići ih, ali je osećaj kada se oni dostignu zaista neprocenjiv.

*Očekuješ veliki skup pod nazivom Znam da možemo u Domu sindikata 28. septembra koji podržava i fondacija Novak Djoković. Na koji način vas oni podržavaju?

Saradnja sa fondacijom Đoković, i posebno Jelenom, za nas je divno i produktivno iskustvo. Polaskani smo činjenicom da su Novak i Jelena prepoznali naš trud, a Jelena je u proteklih godinu dana postala značajna podrška Startita i drago nam što sada zajedno organizujemo “Znam da možemo” događaj, 28. septembra, koji će okupiti 1.600 ljudi.

Kada smo planirali ovaj najveći domaći IT događaj, cilj nam je bio da prizanje odamo svim onim mladim ljudima koji su izabrali Srbiju – da u njoj žive posluju i doprinose. Tu nije reč o ljudima koji kukaju, napadaju režim, krive druge, već o ljudima koji inicijativu uzimaju u svoje ruke, koji imaju znanje, volju i istrajnost da to znanje pretoče u uspešne projekte.Događajem 28. septembra ne samo da želimo da promovišemo uspešne pojedince i pošaljemo poruku da je uspeh moguć, već i promovišemo ideju tehnološkog obrazovanja i preduzetništva i ukažemo da danas gotovo da ne postoji oblast/industrija u kojoj nije prisutna tehnologija.

Njegovo pitanje glasi ovako:

“Potreban mi je vaš savet. Moj otac je umro. Na ostavinskoj raspravi stan je podeljen na tri dela. Moju majku, moju sestru i mene. Ja bih želeo svoj deo u novcu ili već kako mogu da dobijem. Šta treba da uradim? Hvala!”

Mi smo kontaktirali advokata Vukašina Sekulića, koji je objasnio kako ide ceo postupak. Njegov odgovor prenosimo u celosti.

“Nakon zaključenja ostavinske rasprave i donošenja Rešenja suda o nasleđivanju, koje je pretpostavljamo pravosnažno, nasledinci postaju suvlasnici imovine pokojnika.  Zato se inače i sprovode ostavinski postupci – odnosno postupci za raspravljanje imovine.

U ovom slučaju naslednici su Rešenjem suda sada suvlasnici na stanu, sa po 1/3 prava vlasnistva. Jedni način da se dođe do novca, je prodaja nepokretnosti. To znači da bi čitalac mogao da proda 1/3 majci i/ili sestri ili da prodaju stan svi, pa novac da podele. Postoji i sudska deoba, ako neće majka i sestra da prodaju, ali taj postupak ne bih preporučio, jer će cena stana biti drastično niža od tržišne.

Ako je hteo novac, a ne deo stana, o tome je trebalo ranije da razmišlja. Sada je suvlasnik i jedino prodajom, ostalim suvlasnicima ili prodajom celog stana može doći do novca.

Advokat Vukašin Sekulić.

Čitalac našeg portala, koji se potpisuje kao Davorin, zamolio nas je za stručni savet. Njegova priča je malo komplikovana, a  pitanje je vezano za starateljstvo nad detetom.

“Majka je imala prethodno tri braka. Svi brakovi su bili u okviru zajedničkog domaćinstva. U prvom braku nije imala dece, u drugom ima ćerku od 13 godina, koja je sa njom, a u trećem sina sa posebnim potrebama, nad kojim se odrekla roditeljskog prava. U četvrtom braku je sa čovekom dobila još dvoje dece 4 i 2 godine. Do sada nije nikada bila zaposlena, nije imala primanja. Jedini prihod joj je oduvek bio dodatak za samohranu majku i dečji dodatak, zbog čega se nikada nije udavala. Čoveku sa kim je trenutno u nevenčanoj zajednici je ovo prvi brak i zaposlen je na stalnom poslu. Primetno je višegodišnje zanemarivanje dece od strane majke, što je rezultiralo razvodom, ali je majka preduhitrila oca za sat vremena i podnela tužbu pre njega. Na sudu je izrečena privremena mera da oboje dece budu kod majke i čeka se sledeće ročište. Starija ćerka od 13 godina je zlostavljana kako bi radila poslove oko manje dece umesto majke. Otac jedino želi da mu se dodele oba manja deteta. Centar za socijalni rad je za sada uzdržan i nikome ne bi dodelio decu, jer koliko smo shvatili, pošto su mala trebalo bi da budu dodeljena majci, ali ona nije podobna. Molim za svaku vrstu pravne pomoći, jer je situacija više nego čista, ali sud iz nekog razloga odugovlači u svojoj odluci. Molim Vas, šta raditi u ovakvom slučaju? Gde je tu rodna ravnopravnost? Majka je evidentirana kao loš staratelj, ima istoriju, a otac nista. Smatram da bi ipak morala deca da budu dodeljena ocu, jer videti dečaka od 4 godine, koji je smršao 2 kilograma za mesec dana je veoma strašna stvar”.

Mi smo pozvali advokata Vukašina Sekulića, kako bismo mu zatražili odgovor. Savet prenosimo u celosti:

“Najbolji savet gospodinu koji vam je pisao bi bio da angažuje advokata u koga ima poverenja. Iz pisma se ne mogu saznati bitne činjenice, osim subjektivnih navoda i ocena rada sudova i CSR, i navođenja ranijih činjenica koje nemaju veze sa sporom. Svakako Sud uvek i samo posmatra – najbolji interes deteta (dece) – i tim načelom se uvek vodi tokom postupka. Takoše, rešenje o privremenoj meri se može napadati u svako doba i ne zavisi od ročišta, već od promene okolnosti. Stoga, neka gospodin angažuje stručno lice, advokata i neka mu predoči svoj slučaj”.

Na ovom kursu bićete u prilici da unapredite svoje vrline i dobijete nove veštine kako biste postali visokostručan menadžer restorana sa širokim mogućnostima zaposlenja.

Posao menadžera restorana veoma je kompleksan i sastoji se od višestrukih zaduženja i odgovornosti. Osnova posla je upravljanje objektima kao što su restorani, kafići, kafane i drugi slični objekti koji se bave pružanjem usluga pripreme i posluživanja pića i hrane.

Foto: Profimedia

Menadžer restorana zadužen je za organizaciju i koordinaciju rada svih zaposlenih, kao i kontrolu njihovog učinka. Vodi računa o nabavci neophodnih dobara i kontroliše prodaju i promet. Drži na oku sve segmente poslovanja i svojim znanjima i radom utiče na njihovo poboljšanje.

Kako se veoma brzo vide rezultati njegovog rada, tako je u prilici da brzo dolazi do unapređenja i značajno poveća svoja primanja.

Kurs traje dva meseca, ukupno 32 školska časa. Nastava se održava 2 puta nedeljno po 2 školska časa. Grupe se formiraju sa najviše 10 polaznika čime se postiže visok kvalitet nastave i svakom polazniku omogućava više prostora za napredak i brže i lakše usvajanje gradiva.

Nakon kursa, dobijate sertifikat škole koji vam može služiti kao dokaz o stečenom znanju prilikom zapošljavanja.

Po završetku kursa bićete u prilici da:

Upravljate širokim spektrom aktivnosti raznih vrsta ugostiteljskih objekata

Radite na poziciji menadžera ili konsultanta velikog broja restorana

Birate ljude sa kojima radite i sarađujete

Kreirate strategije za uspešno poslovanje

Promovišete restoran kroz online i offline marketinške aktivnosti

Osmišljavate i organizujete događaje u restoranu

Obezbedite sebi visoka i stalna primanja

Prijavite se do 26.09.2016. i kurs za menadžera restorana platićete 55% jeftinije

Oktobarski upisni rok je u toku.  Regularna cena kursa za menadžera restorana je 20.000 dinara mesečno. Ipak, ako se prijavite do 26.09.2016. možete značajno uštedeti i cenu kursa platiti 55% manje, samo 8.900 dinara mesečno.

Za više informacija okrenite br.  011/40-82-116.

Ona je novinarka, voditeljka, PR-ka i blogerka.  Ivana Đorđević nas pozdravlja sa Grand televizije, ali je često vidimo i pored jedne od naših najvećih zvezda, Lepe Brene. je neverovatna poslovna žena, novinarka, voditeljka ali i pr jedne od najvećih zvezda na Balkanu. Iako je na ekranu i fotografijama koje kači na društvene mreže stalno doterana, nikada joj lepota nije u prvom planu već su joj najvažnije teme o kojima priča i piše i gosti koje dovodi u emisiju Grand magazin.

Ivana, s obzirom na to da se baviš novinarstvom, voditeljskim poslom i PR- om, da razgraničimo odmah na početku, koja ti titula najviše prija- novinarka, voditeljka, pr-ka?

– Pre svega ja sam novinar koji radi na televiziji i koji ume da radi i PR. Šta to znači? Ja nisam prezenter, već autor svega što radim. Stojim iza svakog gosta, svake teme, svake izgovorene reči. U tom smislu Grand magazin kada ga radim ja, ima moj autorski pečat. Mnogo mi je simpa kada me neko oslovi sa voditeljka, jer je ljudima to najatraktivnije, a ja sam to poslednje 4 godine, dok moje ime u svetu medija postoji jako dugo.

Kada se rodila ljubav prema javnom poslu? Obično devojčice još u vrtiću ili osnovnoj školi pokazuju afinitet ka tome? Kako je kod tebe išao taj put?

– Ako je sudeći po brbljivosti, visprenosti i brzom razmišljanju, to se videlo još kada sam imala 5-6 godina (smeh). Moj deda mi je jednom prilikom rekao da kako znam odradim tu diplomu i da odmah počnem da radim kao advokat, jer me niko nikada nadgovoriti neće. Javni posao, javna reč, društveno odgovorne teme, ali i estradna posla – meni su oduvek bili veliki izazov. Moj put je išao preko diplomatije. Pre novinarstva bila sam u svetu diplomatije, ali me je život odveo na drugu stranu. I to se ispostavilo kao jako dobro.

 S obzirom na to da si završila fakultet, da li si imala želju da se baviš i nekim drugim vidom novinarstva ili si od starta znala da je estrada i šou biznis tvoja sfera interesovanja?

Moja sfera je bilo političko novinarstvo i diplomatija u tom pravcu, jer sam se za to školovala i to mi je bilo zanimljivo, međutim, ispostavilo se da mojoj vedroj prirodi više odgovaraju lajt teme i šou biznis. Jedino što je ostalo isto jeste moja odgovornost i disciplina kada je o bilo kom poslu reč. Zato su i moji rezultati drugačiji, jer svakom segmentu posla pristupam profesionalno.

 Ti si PR jedne od naših najvećih Zvezda, Lepe Brene, kako je došlo do poznanstva i početka rada sa njom? 

– Godinu dana pre nego što ću početi da radim u Grandu uradila sam prvi ekskluzivni intervju sa Brenom za časopis u kom sam tada radila. Kada sam prešla u „Grand reviju“ koju sam kasnije i uređivala deset godina, spontano smo počele da radimo. Naša saradnja je dokaz da je posao PR-a da olakša da mediji dođu do klijenta u ovom slučaju Lepe Brene, da budu pravovremeno informisani i da uvek i u svakom trenutku mogu da dobiju informaciju koja im je potrebna. Ne potenciram taj podatak da sam PR najveće zvezde u regionu Balkana, jer smatram da svi koji treba da znaju – znaju. A oni koji ne znaju – ionako saznaju. U šali kažem, da je do mog broja telefona najlakše doći! Jer ga ima čitav region Balkana.

Koja iskustva i poslovna i životna nošiš iz te saradnje? Sigurno nije uvek bilo sve lako i glamurozno, kako si prolazila kroz teške faze i  šta ti je vraćalo energiju?

– Kada radite sa tako velikom zvezdom kakva je Brena, vi ne možete da se ne zapitate kako je to nekada izgledalo kada zanimanje PR nije postojalo. Jer, biti najveća zvezda regiona nekoliko decenija i nemati nijedan propust u medijskom smislu, to može samo neko ko itekako dobro poznaje psihologiju ljudi i javno mnjenje. Brena je živi udžbenik svih onih lekcija koje se na fakultetima uče iz oblasti odnosa sa javnošću. Toliko toga što danas znam naučila sam ne samo kroz studije, nego i na terenu. Od jedne takve žene, kakva je Brena možete naučiti bezbroj korisnih stvari. Svi me pitaju kakva je Brena za saradnju i ja ću reći samo jedno – odlična, jer poštuje svaki posao, a svoj radi sa profesionalnošću svetskih zvezda.

 Kako miriš PR I novinarstvo, svaka profesija ima svoje interese- novinarstvo objektivnost, PR je ipak rad za klijenta?

– U novinarstvu radite za interes kuće, a u PR-u za interes jedne osobe. U novinarstvu pišete kako je nešto izgledalo, a u PR-u kako je nešto lepo izgledalo. Javno mnjenje je najlakše oblikovati ako ovladate tom veštinom pravilno. Treba malo poznavati ljude, okolnosti, prilike i mentalitet. Informacije su u svakom poslu – moć. Kada sam urednik Grand portala ja na prvom mestu imam vest, ali kao neko ko poznaje uređivačku politiku kuće, znam kako ta vest treba da se prezentuje. Kada pišem saopštenje za javnost, znam kako treba da zvuči jer znam kojoj ciljnoj grupi se obraćam. Vrlo jednostavno.

 S obzirom na to da si voditeljka koliko ti predstavlja napor to da moraš uvek da budeš doterana  sređena? Koliko vremena trošiš na šminkanje, odabir garderobe, negu…

– Deluje da ne izlazim iz salona, ali sve što traje duže od pola sata meni stvara nervozu! To mogu da posvedoče i moj frizer i šminker, kozmetičar …sve da ih poređate i anketirate, rekli bi vam isto. Može da izdrži do 45 minuta. Kada je odabir garderobe u pitanju do tri haljine imam živaca da probam i tu je kraj! S druge strane, ja se zaista ne plašim ni bora ni starosti ni godina. Jer meni ne može niko da proda priču o večnoj mladosti ili večnoj lepoti. Niti se mnogo pouzdam u to. Moja lepota je u mom osmehu, čak i kada tu budu bore smejalice. I žena treba da se doteruje, jer kada se ne doteruje to je kao auto na tri točka, može ali nekako ne ide.

 Kako po tvom mišljenju ženska lepota utiče na pozicioniranje u javnom poslu? Koje su pozitivne, a koje negativne strane?

– Utiče dosta jer vam lepota otvara vrata. Ali od pameti zavisi da li ćete ostati u hodniku ili ćete produžiti dalje. Pozitivne strane su svakako to što vas po vašem izgledu ljudi pamte. Mene konkretno prepoznaju i bez šminke i to mi je zaista impresija, jer kažu da prepoznaju moje oči. Onda mi kažu da prepoznaju moj glas i moj osmeh. Sve to vrlo imponuje i lepo je kada vas ljudi doživljavaju kao nekog svog. S druge strane, ima uvek i onih koji misle da vi ne zaslužujete svoj uspeh jer ste recimo samo lepi. To koliko sam nekome lepa ili simpatična neće mi mnogo pomoći ako gosta u studiju ne umem da intervjuišem na pravi način. Jer lepih devojaka ima svugde, ali samo ako postanete ličnost – vi možete računati na karijeru.

Gde crpiš energiju da stalno budeš vedra  nasmejana? Šta radiš kada se umoriš od svega?

– Moj karakter je vedar. Moj posao obožava moj temperametnt i ja sam zaista srećna i što je lepo vreme i što sam taj dan bila s prijateljima, i što sam imala sjajne goste u Magazinu i što mi slika lepo ispala i što sam kupila novi parfem i što sam dobila dugo očekivanu poruku. Ja sam srećna i kad postignem sve zacrtano za taj dan. Ma ja sam srećna i kada lepo ispadnem u ličnoj karti! Ali iskreno srećna. Desi se da se umorim i tad obično spakujem kofere i odem. Kada odćutim svoj let ili vožnju autoputem resetujem se. Što bi rekao jedan moj prijatelj „mnogo posla zahteva i mnogo odmora“.

Uz javni posao ide i promocija, danas posebno na društvenim mrezama, šta su tebi statusi i postavljanje fotografija na društvenim mrežama doneli, a šta oduzeli?

– Jako volim da se slikam! Skoro koliko i da pišem. Pre društvenih mreža sam davila samo najbližu okolinu, a sada to mogu da činim sa širokim narodnim masama. Fotografije zaista menjaju svet, i ljudi vole kada im kroz prizmu svoje vizije ponudite lepšu stranu stvarnosti. A moj svet je definitivno čaroban i lep! Svoju privatnost čuvam samo za sebe i smatram da su društvene mreže – društvo. U društvu se uvek pazilo i šta se priča i pred kim se priča i kako to zvuči. Ono što je za četiri oka, to će u mom slučaju uvek biti – samo u četiri zida i četiri oka.

Pišeš i blogove kako za svoju stranicu tako i za druge portale, šta te inspiriše na to i zašto misliš da su danas toliko čitani tekstovi u kojima ljudi izražavaju svoje stavove i prenose lična iskustva?

– Danas su ljudi tuđi i daleki jedni drugima. Nemaju strpljenja da osete bliskost, jer šta će im pobogu to? A blog je i dalje stara dobra emocija. Neko ti piše. Sećate se da su se nekada ljudi dopisivali poštom. E, onda je došao mejl i ubrzao, ali i ubio emociju. Blog je pisanje dušom.

Na koju temu je bio napisan tvoj najčitaniji blog i zašto misliš da je toliko odjeknuo?

– Moja osnova u svemu što radim je iskrenost. Kako živim tako i pišem. Nekad je komično, nekad je da se rasplačeš, ali ja život zaista živim punim plućima. Prenosim ljudima svoje impresije sa putovanja, pišem o modi i nemam dlake na jeziku. Ja se ne dodvoravam, jer moj stav to ne trpi. Najčitaniji tekst je „Šta ćeš kog đavola u banji?“ i to je izjava mog kolege Čede kada me pitao gde ću na godišnji odmor. Iskolačio je oči na mene i pitao me to. E, onda sam ja otišla, odslikala, napisala šta ću tamo i zašto su u Vrnjačku banju oduvek išla gospoda iz čitave Evrope. Taj tekst je pročitalo 10 hiljada ljudi u neverovatno kratkom roku. Dobila sam i sjajne kritike za taj tekst – od toga da sam ljudima vratila dostojanstvo, do toga da sam patriota, do toga da sam se na ironičan način osvrnula na kvazielitizam. A ja samo napisala da je u banji super, da imaju letnji karneval i hotel Solaris koji ništa ne zaostaje za svetskim lancima. A takoreći eto tu, kod nas.

I kroz Grand magazine obrađuješ najrazličitije teme, od life stajla do društveno odgovornih. Koja tema zaokuplja tvoje misli najviše ovih dana ako govorimo o društvenim temama?

– Prevencija narkomanije. Mislim da nijedna stvar tako brzo ne vodi u besmisao kao činjenica da mnogo mladih i bazično pametnih ljudi misli da može da pređe čitavu narko industriju. Mislim da kao društvo nismo svesni da je jednako bitno detetu reći da sem što ne sme da priča sa nepoznatima, NIKADA, ALI NIKADA ne treba čak ni da proba drogu. Ako mene pitate, dete može da živi ako ne zna istoriju ili geografiju, ali mora da zna da je droga jednako smrt. Žao mi je što ne postoji seksualno obrazovanje u školama jer se deca ne edukuju po pitanju dve najvažnije stvari – da budu srećna zdrava i svesna svog tela i da znaju da se droga nikada ama baš nikada ne uzima. Ni za probu!

 Kada smo ispričali čime se sve baviš i koliko si uspešna jasno je da ima mnogo onih koji ti zavide. Da li se susrećeš sa sujetom u poslu i kako se nosiš sa njom?

– Navikla sam. Sa količinom uspeha raste i količina zavisti i ljubomore. To vam je kao pivo i pena. Neodvojivo. S tim što zavist kao pena nestane pojede se sama od sebe. Ne možete nikada dovoljno da se izvinite ljudima koji vam zavide iz ko zna kojih svojih razloga. Imam običaj da kažem „ja to ne lečim“. Postoje lekari, medikamenti, sesije kod raznih doktora danas koji ljudima mogu da izvade koren zavisti. Ali ja sam samo novinar,koji odlično radi PR i koji radi emisiju.

Sa druge strane za sve ove uspehe i srećan život potrebna je podrška, od koga je dobijaš i čija ti podrška najviše znači?

– Iskrena podrška dragih ljudi čini me jako srećnom. Od roditelja sam realno dobila koliko su mogli da mi pruže i to je učinilo da se za mnoge stvari izborim sama. I da sve što postignem jako cenim. Jer mi ništa nije palo s neba i poptuno sam fascinirana kad mi neko kaže „ja bih volela da radim tako neki posao kao ti“ jer ljudi uvek vide vaše rezultate, ali nikada vaš rad. A velike karijere se prave samo velikim radom.

Kakvu ulogu u tvom životu ima partnerska ljubav? Mnoge žene bez nje teško funkcionišu I privatni život Im dosta utiče na poslovni, kakva je situacija kod tebe?

– Mnogo mi znači. Nisam pristalica samoće, iako je bilo milion i jedne situacije u kojoj sam bila i sama i usamljena. A najgora sam kad sam zaljubljena. Jer to kod mene traje dugo i deluje skoro neizlečivo (smeh). Umem i da volim i ne stidim se da to pokažem, ako mi je stalo. Ne umem da iskuliram čak i kada treba i gorko žalim što privatno nisam diplomata kakva u poslu jesam. Kad volim, ja ugađam, trepćem, moj temperament je pod kontrolom, jednom rečju – ide to…(smeh). Blago tom što je pored mene! (smeh) Moj privatni život ne dajem na tacni, jer smatram da moja četiri zida pripadaju samo meni. Posao je nešto drugo i uvek mi je zanimljivo kada vidim da ljudi ne mogu da povežu mene lično i mene kakvu me u javnosti znaju. Iznenade se koliko sam jednostavna, samo pssst! Nemojte nikome da kažete.

Verovale ili ne, da biste se osećale bolje nije potrebno da otputujete daleko, ili uživate na pustom ostrvu. Potrebno je samo da odvojite deset minuta dnevno.

Škola prirodnih tehnika podmlađivanja vam pomaže da dobro uvežbate tih deset minuta pomoću kojih ćete obnoviti čitav organizam. U 2 meseca (10 predavanja) saznaćete koje su najefikasnije prirodne tehnike podmlađivanja, koje za cilj imaju postizanje blagostanja duha, optimalni fizički izgled, kao i ukupni balans organizma. Cilj nije izgledati mlađe, već postati mlađi!

Šta vas očekuje?

JOGA LICA: vežbe za aktiviranje mišića na licu koje su prirodan i efikasan alat za:

brisanje bora

zatezanje kože,

uklanjanje podbratka

popunjavanje usana i obraza,

podizanje kapaka i otvaranje očiju,

antistres vežbe za opuštanje mišića na licu;

PRIRODNA NEGA LICA: Naučićete kako da pravite prirodne maske, pilinge i kreme, kako da najefikasnije očistite lice i kako da stimulišete stvaranje kolagena i elastina;

HORMONSKA RAVNOTEŽA: Naučićete kako da dostignete hormonsku ravnotežu, uz pomoć zdrave prakse drevnih kineskih i indijskih majstora (hrana, vežbe i ostale tehnike);

DETOKS: Naučićete jednostavne tehnike za uklanjanje otrova iz organizma, kroz hranu, superhranu, vežbe i ostale detoks tehnike;

DOBRO SPAVANJE: Naučićete koji su benefiti kvalitetnog sna koji u potpunosti obnavlja organizam, duh i telo;

ŽIVOTNA ENERGIJA: NaučićeTE kako da, umesto da rasipaTE, skupljATE životnu energiju i, još važnije, kako da je pravilno usmerite;

ISHRANA: NaučićeTE osnove principe i praktične recepte zdrave kuhinje;

Predavač je Nina Kokalj, istraživač zdravog načina života, nutricionista i terapeut joge lica, koja je svoja znanja usvojila od svetskih stručnjaka za holistički pristup životu i ista implementira u svoje radionice i seminare.

Škola Joge lica počinje 11. oktobra i traje narednih deset nedelja, svakog utorka, od 20h do 21h (do 13.12.2016). Prijave se na mail holitimed@sbb.rs ili telefon 069/3391383 najkasnije do petka, 7. oktobra 2016.

Predavanja će se održavati u  Holističkoj akademiji Maje Popov, Beograd, Carigradska 28, 4. sprat.

Cena je 200 eura. Može se platiti u dve rate na prvom i četvrtom času. Na kraju ćete dobiti potvrdu o pohađanju škole, sa kojom ćete moći dostupati do kursa za dobijanje licence za instruktora joge lica po sistemu Nine Kokalj.

Na prvo rukovanje šarmira umiljatim glasom i zanimljivim instrumentom koji joj je najčešće u ruci. Ana Stojičić.

Mama joj je novinarka, tata snimatelj, ali se sada već tridesetjednogodišnja Ana, nije od malena zainteresovala za kameru i mikrofon nego za stari bakin klavir. Sa šest godina je izrazila želju da ide u muzičku školu, a već sa devet je otišla na prvo takmičenje u Italiju. Tako je krenula njena muzička karijera. Završila je akademiju u Beogradu. Godinu dana je radila u muzičkoj školi kao korepetitor i profesor.

Mnogi će sada reći, dobro, jedan prilično normalan život bez nekog velikog razloga da se o njemu piše. Niste u pravu. Ovde kreće čudesna avantura Aninog života od Nepala, preko Indonezije, do Kosmaja. Od sviranja klavira do Hang drama. Od devojke koja je izlazila po klubovima, do pronalaska njenog duhovnog puta.

– Saznala sam za stipendiju koju daje indonežanska vlada, s namerom da mlade ljude iz sveta upozna sa svojom tradicijom. Prijavila sam se, dobila sam je i godinu dana sam provela u Indoneziji. Tamo sam imala profesora koji nije znao ni reč engleskog. Njemu je bilo potpuno isto da li ću ja da pričam srpski ili engleski. Tako da sam ja na kraju propričala indonežanski – s osmehom na licu se Ana priseća tog perioda svog života, na početku razgovora za aska.rs.

Ana kaže da su Indonežani potpuno u iskustvu. To objašnjava činjenicom da im je umetnost sve.

– Ceremonije im traju dugo. Koncerti tradicionalne muzike koji predstavljaju i svojevrsno lutkarsko pozorište, a karakteristični su za svako selo, počinju u 8 sati uveče, a završavaju se u 5 ujutru. Oni tu noć žive umetnost. Zanimljivo je da se umetnici ne prepozaju na ulici, a zapravo su svi umetnici koji se pokazuju tek kada uđu u svoju umetnost. Tada im srce zaigra i obuzme ih iskustvo – kaže Ana.

Iako i nju umetnost ispunjava, mlada devojka ne krije da joj nije bilo lako među pripadnicima potpuno drugačije kulture nego što je naša.

– Na početku mi je bilo teško. Otišla sam tamo sama i odmah su me spopale njihove stvari koje su žive. Oni tamo u potpunosti žive u svetu u kome postoje duhovi. Njima je jasno da postoji duh okeana, šume, vulkana, životinja. Da postoji duh svega. Duhovi se njima pojavljuju i oni njih vide. Imaju kraljicu okeana koja ima počasno mesto u sultanovoj palati, u gradu iznad koga sam živela. Ona je duh, nema materijalno telo, ali oni imaju za nju stolicu na mestu na kome donose važne odluke za svoj život – priča Ana koja, iako ističe da se teško uklopila, ni u jednom trenutku nije poželela da se vrati u Beograd.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, znala je da je tamo zbog nečega što možda u tom trenutku nije videla, ali bila je strpljiva.

– Strpljenje sam naučila na Nepalu. Pre Indonezije sam bila pet meseci na Nepalu sa mojim saputnikom Miroslavom Dukićem. Tamo smo naučili da je strpljenje ono što donosi rezultate. Mi se maltene nismo pomerali iz jedne ulice, koja je za nas svakog dana postajala sve vidljivija. Shvatili smo da naše oči nisu mogle da vide šta tamo sve postoji kada smo stigli. Morali smo da ostanemo na jednom mestu gledajući jedan pejzaž, da bismo iz dana u dan videli sve veće i veće bogatstvo života – kaže Ana, čiji saputnik je tada i slikao za svoju izložbu pod nazivom “Ljubav” koju je kasnije predstavio u Beogradu.

Pored toga što ju je naučio strpljenju, Nepal je doprineo i da Ana promeni svoj stajling, ali i da počne ozbiljnije da se bavi izradom nakita.

– Tamo se gaji konoplja, zapravo ona tamo raste sama, svuda. Zato se na Nepalu sve pravi od ove biljke. Tako sam ja počela da nosim samo odeću od konoplje, koprive, sirove svile, pamuka od bambusa. U toj garderobi se osećam kao da imam podršku i kao da me grli moja garderoba. Odevne predmete često dopunim i nakitom koji sam počela da pravim baš na Nepalu. To je makrame tehnika. Konac od kokosa obavijen je pčelinjim voskom od koga se prave čvorovi i tu se stavljaju kristali. To je nakit koji pomaže u isceljenju – priča Ana kojoj su alternativne metode vrlo bliske.
Meditira, bavi se jogom, reikijem, završila je kurs za dule.

– Živela sam vrlo intenzivan život. U jednom trenutku taj život je postao pun krivice, strahova, sumnje, težine i pritiska. Nisam to mogla da izdržim i morala sam nešto da promenim. Vratila sam se jednog dana iz škole u kojoj sam radila kao korepetitor vrlo uzbuđena i emotivna. Zaspala sam. Probudila sam se s rukama sklopljenim u molitveni položaj na kojima je spavala moja mačka. Ona mi je zapravo tada svojim gestom rekla kako ja već ceo život svirajući klavir spajam svoje misli i osećanja sa rukama. Tada sam shvatila da moja duhovna praksa treba da bude reiki – kaže Ana i ističe da je od tog trenutka došlo sve za šta se spremala u životu.

Foto: Privatna arhiva

Između ostalog, posle je došao i njen saputnik koji je danas podržava u svemu i bez koga ništa ne bi bilo isto.

– Nekada mislim da mi je sa njim mnogo bolje. Nekada mislim da mi je gore. Ljubavni život je stvaran i ima svoje uspone i padove. Levo i desno, gore i dole, i u krivinu. Mi smo pre svega prijatelji i tako smo se prepoznali. Prepoznali smo se kao ljudi na putu koji žele da podrže onoga ko je pored njih. Moja molitva na prvoj reiki inicijaciji je bila da se spremim za ljubav svog života, da ja postanem dostojna ljubavi svog života, da ja mogu da vidim ljubav svog života. Vrlo je zanimljivo, bilo je kao u bajci. On je u stvari prijatelj od mog brata i mi smo se znali 8 godina. Dok se i meni i njemu nisu otvorile oči na srcu i onda smo se prepoznali i počeli zajedničko putovanje. Mnogo se podržavamo. Rastemo zajedno i prolazimo kroz sve faze zajedno. Velika smo ogledala jedan drugome – s osmehom priča Ana koja tvrdi da je za istinu dovoljo dvoje.

Ana i Miroslav svoje životno putovanje su, posle prvog odlaska u Nepal i Indoneziju, nastavili povratkom na Himalaje gde ja Ana počela da svira Hang dram. Koji je i danas njen prvi instrument.

– Zelela sam da tada sviram muziku intuicije. Muziku srca. Bez pravila. Bez razmišljanja o akordima. Bez razmišljanja o bilo čemu. Samo kako je u tom trenutku – kaže Ana koja je trenutno u Beogradu.

Zapravo ne živi u centru grada gde je odrasla već u prirodi, na Kosmaju.

– Tamo je univerzum. U prirodi sam uvek u univerzumu. Na 15 minuta od kuće mogu da vidim izlazak sunca. Tamo je vazduh lek – zadovoljna je Ana koja ne krije da je posle Nepala samo došla kući da se javi da je živa i zdrava i da se seli na Kosmaj. To ju je inspirisalo i da počne da radi emisiju Harmoni na Agro televiziji koja govori o životu mladih u komunama, u prirodi.

– Negovanje prirode u nama je i negovanje prirode oko nas – kaže Ana koju trenutno najviše okupira ples. Uskoro će se oprobati i u ulozi di-džeja.

– Na Baliju sam doživela iskustvo estatik densa. Upoznala sam ples slobodnog pokreta tokom koga nema razgovora, već svi igraju kako ih srce vodi. Taj ples donosim i u Beograd od 5. oktobra. Svake srede u kulturnom centru Reks od 19 do 21 sat ćemo da plešemo. U ples će biti ukljućena i muzikoterapija. Ja ću po prvi put u životu biti di-džej i zato sada intenzivno biram muziku – ponosna je Ana koja ne krije da se nada da će je brzo neko zameniti za miks pultom da bi ona mogla samo da pleše i svira, jer to pored partnerske ljubavi u ovom trenutku ispunjava njeno srce.

Ovde se na Aninu priču stavlja samo zarez, jer sada kada smo je upoznali, jasno je da će ona svoj život u danima koji dolaze oplemniti novim avnturama, iskustvima i doživljajima.

Gradska opština Stari grad u saradnji sa Nacionalnom fondacijom za igru Aje Jung omogućila je besplatnu školu baleta za decu uzrasta od 6 do 8 godina.

U okviru nastave devojčice i dečaci će naučiti osnove umetničke igre i baleta, razviće koordinaciju pokreta, sluh, pamćenje, osećaj za ritam, lepotu pokreta i disciplinu.

Takođe, ovo je jedan od načina da se regrutuje buduća pozorišna publika, ali i prilika za rano usmeravanje dece koja imaju talenat da se bave scenskom igrom.

Mogućnost da pohađaju besplatnu školu imaju mališani sa prebivalištem na Starom gradu. Nakon audicije biće odabrano 10 talentovanih malih Starograđana koji će učestvovati u ovom besplatnom programu.

Audicija će se održati u sredu 5. oktobra 2016. godine u prostorijama Nacionalne fondacije za igru u Kolarčevoj 3, gde će se i sprovoditi nastava.

Opština Stari grad poziva zainteresovane da se prijave za dolazak na audiciju putem Kontakt centra GO Stari grad 011/785-2-999 radnim danima od 8 do 15.30 sati ili putem onlajn formulara na sajtu opštine www.starigrad.org.rs

Ovakav kurs traje osam meseci, a nastava se odvija jednom nedeljno. Nakon uspešno završene obuke, kod polaznika se uočavaju promene:

– bolja pažnja, jača koncentracija i moć usvajanja gradiva
– bolje slušanje, razumevanje i opažanje
– razvijanje stila učenja svojstvenog detetu
– jača memorija, bolji refleksi, brže donošenje odluka
– veća sigurnost i samopouzdanje, otklonjene blokade
– logika, analitičke veštine, kreativnost…

U toku je formiranje grupa za decu uzrasta od 5 do 10 godina i to:
– kinder grupa za decu od 5 do 7 godina
– primarna grupa za decu od 7 do 10 godina

Centar se nalazi u Batajnici, nadomak OŠ “Svetislav Golubović- Mitraljeta” i vrtića Čvorak. Prednosti ovakvog kursa su: rad u malim grupama (što znači i individualizovan pristup), povoljniji uslovi plaćanja za oktobarske polaznike (promotivna cena + veći broj rata + dodatni popust za decu koja su u njihovom boravku) . Takođe, postoji mogućnost organizovanog preuzimanja dece iz vrtića i/ili škole i dovođenje na časove mentalne aritmetike.

Za detaljnije informacije i prijave,  pozovite: 065/833 71 77 ili se informišite na sajtu www.igralistemaste.com

Iako je nestala iz javnog života pre gotovo tri decenije, mnogi pamte njene izazovne fotografije iz tog perioda. Bila je jedna od najlepših dama tog vremena.

Gorgeous Paulina Porizkova #topmodel #supermodel #throwback #paulinaporizkova #icon #muse #mannequin #beauty #inspiration #potd #gorgeous #stunning #perfect #face #hair #blueeyes #pretty #prettygirl #amazing #womancrusheveryday #model #legendary #fashion #photoshoot #mode #glam

A photo posted by @models_inspiration on Sep 3, 2016 at 7:05am PDT

Sada, trideset godina kasnije, nije se mnogo toga promenilo kada je u pitanju njen izgled. Nedavno je na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima pozira u bikiniju.

32 years of knowing this particular photographer… #raleighhotelmiami #ricocasek#anniversary

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on May 13, 2016 at 1:53pm PDT

Dama, sa svojih 50 godina, izgleda i više nego dobro. Ona je pozirala na Havajima, a fotografiju postavila bez filtera i bez šminke na licu.

Fun in the sun with my bff @brianmagallones #nomakeup#nofilters

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on Sep 30, 2016 at 11:48am PDT

Paulina trenutno živi i radi u Barseloni, gde živi sa svojim suprugom, rokerom Rićom Ocašekom i dvoje dece.

Guess where?

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on Aug 19, 2016 at 10:44am PDT

Osim, manekenstvom Paulina se oprobala i na filmskom platnu, a glumila je u filmu Emira Kustiruce “Arizona Dream”, rame uz rame sa Džonijem Depom.

Od velikog broja prelepih ženskih imena u našem jeziku, danas smo se odlučili za ime Bojana.

Bojana je izvedenica od muškog imena Bojan. Ime Bojan je slovensko muško ime, koje se koristi u Češkoj, Bugarskoj, Sloveniji, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Postoji više tumačenja porekla ovog imena.

Foto: ProfimedIA

Prema jednom od njih, vodi poreklo od staroslovenske osnove bojevati i da označava borca, odnosno ratnika. Potpuno suprotno ovome je mišljenje da je ovo ime izvedeno od osnove bojati se, odnosno da označava onog koji se boji. Postoji tumačenje da je ovo ime izvedeno od Bogdan i Bogoslav.

Takođe, ukoliko u svom okruženju imate neku Bojanu, spremite se na jaku i često nezavisnu ženu. Njeno ime vodi poreklo iz avarskog jezika i znači bogata, imućna ili vođa, vladar horde (od avarske reči bajan).

Dakle, vaša Bojana je u duši borbena ratnica koja samo čeka trenutak da postane vođa.

Urednica portala Aska.rs ugostila je danas Sandru Silađev, poznatiju kao Dinja, što joj je i nadimak na Instagramu gde broji oko 100 hiljada pratilaca.

Sandra je otkrila otkud ime Dinja, kako je počela da se bavi ovim i kako je uspela da dobije toliko fanova. Takođe je pokazala i kako se snima, ali i odakle joj inspiracija za mnoge video klipove.

Pogledajte emisiju i saznajte sve o Dinji:

Kako je navela, ona je Dinja samo kad se sama snima mobilnim telefonom, pa je tako pred našim kamerama bila svoja. Lik Dinje ipak je morao da zabeleži još jednu “ulogu”, kao sećanje na ovu emisiju. Zato se odmah nakon emitovanja snimala sa Aleksandrom Jovanovićem, glavnim i odgovornim urednikom portala Telegraf.rs.

Evo kako je to izgledalo iza kamere.

Najvažnije pitanje na raskidu @telegraf.rs

A video posted by Dinja (@_dinja_) on Oct 7, 2016 at 1:47am PDT

Poznato vam je sujeverje da ćete imati sedam nesrećnih godina ako slomite ogledalo. Iako ne verujemo uvek u ove priče, često nam nije baš prijatno ako se nama baš to dogodi.

Ogledala su se nekada mogla videti samo u kući bogataša. Čuveni venecijanski majstori iz 15. i 16. veka nisu želeli da otkrivaju zanat, ali su, da bi još više izdigli vrednost svog rada, pokrenuli priču da onaj ko razbije taj predmet, biće nesrećan.

Uverenje, da će onaj ko razbije ogledalo imati sedam godina nesreće, se pojavilo da bi ih ljudi pazili i čuvali od oštećenja. Retkost i skupocenost ogledala je, po nekim mišljenima, bila jedan od uzroka ove praznoverice.

Foto: Profimedia

Stari Rimljani su verovali da ogledalo zahvata deo čovekove duše, zbog toga što čovek u njemu može da vidi svoje lice. Zato kad bi se ogledalo razbilo, verovalo se da će jedan deo duše onog ko ga je razbio ostati zarobljen u ogledalu. To bi trajalo sedam godina, jer se svakih sedam godina ljudska duša obnavljala, po verovanju starih Rimljana.

Naravno, postojali su načini da se ovo prokletstvo preokrene. Neki od načina su bili dalje razbijanje ogledala u najsitnije deliće. Tada bi se deo zarobljene duše oslobodio. Drugi efikasan način je predstavljalo zakopavanje delića ogledala ispod drveta za vreme punog Meseca. Treći način je bilo bacanje delića u reku koja bi sve pročistila.

Verovanje o tome da isprekidan odraz donosi nesreću postojalo je još pre nego što je ogledalo izmišljeno: ako bi odraz u jezeru ili bazenu bio iskrivljen, verovalo se da to donosi lošu sreću, pošto se smatralo da se duša vidi u odrazu.

Dunja je poznata voćka, posebno po svom mirisu. Zato nije čudo što je velikom broju devojčica dodeljeno baš ovo ime.

Foto: Profimedia

Postoji tumačenje da je ime prevod grčkog imena Eudokia (gr. εὐδοκία), koje je izvedeno iz grčke reči eudoxia (griech. εὐδοξία) u značenju “dobar glas” i “dobra moć rasuđivanja” .

Ime je iz Grčke preuzeto u ruski kao “Jevdokija” što je prešlo u “Avdotja” , a “Dunja” je opet hipokristika tog imena. Dunja na arapskom ili Dünya na turskom znači “svet” pa postoji i ovo tumačenje imena Dunja.

Dakle, ukoliko volite ili imate neku Dunju u svom životu, slobodno se oslonite na njenu moć rasuđivanja i ona će vam otkriti neki sasvim novi svet.