Vest o povlačenju Ane Ivanović iz profesionalnog tenisa je mnoge iznenadila. Nekadašnja prva igračica sveta odlučila je da se povuče u 29. godini zbog, pre svega, nemogućnosti da se i dalje takmiči na najvišem nivou.

Ovu vest Ana je sa fanovima podelila preko društvenim mreža u videu koji je sama snimila kako bi informacija o njenom napuštanju profesionalnog tenisa stigla prvo do ljudi koji je vole i prate.

Foto: Profimedia

– Imam važne vesti koje želim da podelim sa vama, nisam htela nigde drugde da objavim ovu informaciju jer mislim da vi zaslužujete da saznate prvi. Odlučila sam da se povučem iz profesionalnog tenisa. Teška odluka, ali ima dosta razloga za slavlje. Igram tenis od pete godine, kada sam videla Moniku Seleš na televiziji. Roditelji su mi pružili puno podrške, a svojevremeno sam bila prva na svetu. Bila sam prva na svetu 2008, osvojila sam 15 WTA titula, igrala tri Grend Slem finala, Fed kupova, kao i mnogo nezaboravnih mečeva. Mogu reći da je to odlično za devojku iz Srbije, ali pošto više nisam u mogućnosti da se i dalje takmičim na najvišem nivou, moram da se povučem. Šta dalje? Postaću ambasador sporta i zdravog života i istraživaću prilike u biznisu, modnoj industriji, između ostalog. Takođe, imaću više vremena za svoje filantropske aktivnosti, uključujući i rad za UNICEF. Pored toga, ko zna? Sve što mogu reći je da živim svoje snove i zaista se nadam da ću pomoći drugima da rade to isto. Zato, nemojte biti tužni. Budite optimistični uz mene. Šaljem ljubav i veliku zahvalnost svima koji su mi pomogli da živim najlepši život. Volim vas sve i hvala. Vaša Ana– rekla je Ivanovićeva.

Ana Ivanović je u karijeri osvojila petnaest VTA turnira, uključujući i jedan grend slem turnir, Rolan Garos 2008, pobedivši u finalu Dinaru Safinu. Već plasmanom u finale tog takmičenja postala je prva teniserka na VTA listi, na kojoj je provela 12 sedmica.

Dospela je do još dva grend slem finala, na Rolan Garosu 2007. i na Otvorenom prvenstvu Australije 2008. Takođe, na Vimbldonu je igrala u polufinalu 2007, dok joj je najbolji rezultat na Otvorenom prvenstvu SAD četvrtfinale 2012. godine.

Osvojila je tri turnira prve kategorije: Berlin, Montreal i Indijan Vels. Godine 2010. i 2011. osvaja poslednji turnir u sezoni, takozvani utešni masters VTA turnir šampiona na ostrvu Baliju.

Sa saigračicama iz reprezentacije je došla do finala Fed kupa 2012. godine. Učestvovala je i na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012.  i  Rio de Žaneiru 2016. godine.

Šira javnost je prvi put čula za nju kada je dostigla juniorsko finale Vimbldona 2004. godine, ali izgubila od Katarine Bondarenko. Takođe, 2004. imala je 26 uzastopnih pobeda, osvojivši 4 ITF turnira na kojima je učestvovala.

Iako je veći deo svoje karijere provela među dvadeset najboljih ostaje žal da nije u pravoj meri pokazala i prikazala svoj ogromni talenat.

Za 13 godina bavljenja tenisom osvojila je ukupno 15 titula, uključujući i turnir iz Premijer Serije, dok je sa reprezentacijom Srbije poražena u finalu Fed kupa od reprezentacije Češke. Branila je boje naše zemlje i na Olimpijskim igrama u Londonu i Rio de Žaneiru, dok je za deset godina sakupila 29 mečeva i ostvarila 20 pobeda.

Ana Ivanovic

Jednako uspešna bila je i u marketingškim vodama, pošto poseduje doživotni ugovor sa proizvođačem sportske opreme Adidas, kao i Rolexom. Ambasador je UNICEF, dok se ove godine udala za prosavljenog nemačkog reprezentativca Bastijana Švajnštajgera.

Poznata kao jedna od najlepših teniserki sveta, Anin ljubavni život je često bio buran pa su o njenim vezama često brujali mediji.

Foto: Profimedia

Pre nego što je upoznala nemačkog fudbalera i sadašnjeg muža Bastijana Švajnštajgera, lepa Ana je uplovljavala iz veze u vezu.

Svaka ljubav je bila kratkog daha i činilo se da Ivanovićeva nikako ne može da se skrasi. Tako su Ana i Fernando Verdasko zvanično bili zajedno od novembra 2008. do januara 2009. godine.

Sa Adamom Skotom je veza bila burna pa su više puta raskidali i obnavljali ljubav.

Marka Stilitana  je upoznala preko Novaka Đokovića. Započeli su romansu januara 2014., ali su je prekinuli već u junu.

Foto: Profimedia

Ipak Ana je našla mirnu luku sa nemačkim reprezentativcem Sebastijanom  Švajnštajgerom koji je raskinuo sedmogodišnju vezu sa jednom od najlepših žena u Nemačkoj i započeo vezu sa Anom. Dvogodišnja ljubavna priča krunisana je brakom u julu ove godine.

Nema potrebe da na sebe navučete sve šaleve, džempere i majice koje imate u ormanu. Ne morate da nosite ogromnu tešku jaknu jer je topla. Neka vam hladnoća ne bude izgovor da možete da nosite na posao “bilo šta” samo da se ne smrznete.

• we all have a dinosaur deep within us trying to get out • #ad #rexythecoachdino #nodinoemoji

Фотографија корисника Christina Cravero (@thestylemogul) дана 4. Дец 2016. у 9:37 PST

Budite žena u trendu i po velikom minusu.

How to be Parisian #streetoutfit #streetstyle #streetlook #styleinspo #ootd #lookbook #outfit #inspiration #like #howtobeparisian #parisstyle #sdiares

Фотографија корисника eliza_summer (@tamyk_) дана 28. Дец 2016. у 7:10 PST

Modna industrija je toliko napredovala da možete da nabavite kaput krojen po vašoj želji, a da bude postavljen, topao i sa krznom oko vrata koji će vas grejati.

Love it or leave it? @stellawants2die – – – #ohmiloveit #fashion #style #stylish #blogger #outfitpost #outfitoftheday #ootdshare #ootd #outfit #instafashion #liketkit #vogue #lookbook #whatiworei #fashiongram #wiw #whatiworetoday #stylenanda #urbanoutfitters #streetstyle #igstyle #fashionblogger #fashionblogger_de #lookoftoday #fashionstyle #fashionweek #spamforspam #like4like

Фотографија корисника Oh Mi Love It (@ohmiloveit) дана 8. Јан 2017. у 8:07 PST

Ne morate da odustanete od haljina, samo je potrebno da kupite hulahopke od minimum 80 dena.

Love it or leave it? @negin_mirsalehi – – – #ohmiloveit #fashion #style #stylish #blogger #outfitpost #outfitoftheday #ootdshare #ootd #outfit #instafashion #liketkit #vogue #lookbook #whatiworei #fashiongram #wiw #whatiworetoday #stylenanda #urbanoutfitters #streetstyle #igstyle #fashionblogger #fashionblogger_de #lookoftoday #fashionstyle #fashionweek #spamforspam #like4like

Фотографија корисника Oh Mi Love It (@ohmiloveit) дана 9. Јан 2017. у 5:15 PST

Naravno da je ovo samo zanimljiva anegdota o lečenju ovog vida straha, ali ne i istinita. Zaista postoje ljudi koji pate od paraskevidekatriafobije, odnosno plaše se petka 13. Simptomi se kreću od blage napetosti do ozbiljnih napada panike. Oni koji veruju u ovaj datum, kao nužno zlo koje mora da se preživi, plaše se i da izađu iz kuće kako ih ne bi “srela” loša sudbina. Za neke praznovjerje, a za nekoga ozbiljan problem.

Verovanja da ovaj dan sa sobom donosi zlo i nesreću, datira još od davnina. Veruje se da je Isus razapet u petak, zbog čega se vekovima smatralo da taj dan donosi lošu sreću. U Srednjem veku venčanja se nikada nisu održavala u petak, a na Poslednjoj večeri bilo je 13 ljudi, a trinaesti gost je bio Juda koji je kasnije izdao Isusa.

Neki smatraju da to verovanje datira od petka, trinaestoga iz 1306.godine  kada je kralj Filip od Francuske naredio da se muče vitezovi Templare. Eva je nagovorila Adama da zagrize jabuku baš u petak, Kain je ubio Abela na petak 13., Veliki potop je započeo u petak, Bog je na petak graditeljima Babilonske kule pomešao jezike, Solomonov hram razoren je u petak…

Mnogo je podataka koji svedoče o lošim sudbinama baš na petak i baš oko broja 13. Ipak, ne uzimajte sve zdravo za gotovo jer velike i pozitivne stvari su se takođe dešavale na ovaj dan. Dakle, i ružni i lepi događaji ne biraju datum po kalendaru – prvi su uvek nepozvani, a za druge morate da se potrudite!

Ova devojka završila je farmaciju, a bavi se modom. Tamara je rođena u Sarajevu, detinjstvo je provela u Novom Sadu, a trenutno živi i radi u Brajtonu. Vodi modni blog “Glam and Glitter”.

Ovih dana se o njoj pisalo i u svetskim medijima, ali ne zbog karijere već zbog onoga što ima u svom ormanu. Tamara poseduje zavidnu kolekciju dizajnerskih torbi, a kako prenosi Daily Mail,  u njoj je 50 torbica, koje vrede 100 hiljada evra.

In case you missed the article in Daily Mail – My name is Tamara and I am a handbag addict Who could blame me?

A photo posted by Tamara Kalinic (@tamara) on Jan 11, 2017 at 4:39am PST

– Postoji samo jedna stvar koja može u trenu da mi podigne raspoloženje, a to je nova torba. Prošle godine sam raskinula sa dečkom posle mnogo godina i prvo što sam uradila je to da sam otišla da kupim plavu Celine torbu od 1.600 funti kako bih se oraspoložila – rekla je Tamara za Daily mail.

The struggle when you want to spend a whole day in PJs, but also wanna wear this @dolcegabbana bag because its too pretty not to #thestruggleisreal #dgfamily

A photo posted by Tamara Kalinic (@tamara) on Jan 2, 2017 at 6:02am PST

U svojoj kolekciji ima i prvu torbu koju joj je mama poklonila, a pravi zaljubljenik u ovaj modni detalj je postala u studentskim danima kada je sama sebi kupila prvu tašnu. 

Looking back at everything that happened in 2016 both on personal and professional level. Reflecting and making plans for 2017… the link is in bio

A photo posted by Tamara Kalinic (@tamara) on Dec 31, 2016 at 2:22am PST

Među prvima je bila ona slavnog Lui Vitona, na koju je potrošila 700 funti, a omiljeni joj je model “Constance”, luksuznog brenda Hermes, za koju je izdvojila 7 hiljada evra.

Cosy cosy cosy! Todays outfit including the new @pacorabanne bucket bag customised with my own initials you can customise your own in Selfridges or online (link in bio) so we can be twins #pacorabanne

A photo posted by Tamara Kalinic (@tamara) on Dec 15, 2016 at 11:41am PST

Torbe kupuje na svakih šest nedelja i potroši oko 1.800 funti.

Za viziju i misiju firme ste sigurno čuli, imaju ih i male kompanije ali i pojedinac.

Vizija je temelj svega što ćete graditi u budućnosti jer ukoliko ono na čemu započinjete i gradite ideju nije dobro osmišljeno, tačnije ukoliko vizija nije dobra, nećete ostvariti cilj.

Odakle da počnete?

Sigurno u glavi imate manje ili više definisanu sliku šta želite da radite i koliko želite da postignete. Barem okvirno imate sliku čime želite da se bavite i koji je put do toga.

Foto: Profimedia

 Ako jeste, onda ste dobrim delom već definisali viziju i misiju svoje karijere. Ono što trebate napraviti kao sledeći korak je da svoju viziju stavite na papir.

Prvo, to će vas to naterati da ideje pretvorite u konkretne i koncizne rečenice, čime ćete sebi razjasniti stvari za koje niste bili svesni da nisu definisane do kraja, ili uvideti da vam nešto nedostaje.

Drugo, kada je vaša vizija šored vama “crno na belo” znate da li vam je možda potrebna pomoć, saradnja i odakle da počnete.

Treće, sve što od tog trenutka radite mora biti u skladu s definisanom vizijom i misijom jer samo kada je tako one imaju smisla, a vi znate da nećete skrenuti sa puta.

Šta je vizija i kako je definisati?

Vizija je inspirativna izjava koja određuje smer u kome vi, vaša firma ili karijera želite da se razvijate. Ono čemu težimo i o čemu sanjamo.

Vizija obuhvata period budućnosti i  trebalo bi da bude postignuta u roku od pet do deset godina. Vizija ne sme da se menja zbog životnih situacija, novih trendova, drugačije konkurencije, emotivnih problema…Vizija mora biti jednostavna, razumljiva svima, uzbudljiva, realna ali istovremeno i izazov. 

Nakon što sve isplanirate, važno je početi sa radom kako bi se vizija ostvarila i dovela do svog krajnjeg produkta, tj. cilja koji želite postići. Vizija zahteva posvećenost, dosta odricanja i vredan rad na koji morate biti spremni.

Ukoliko već imate svoju viziju i misiju, pogledajte ih još jednom i procenite odražavaju li savršeno ono što želite da radite. Ukoliko je to slučaj, započnite sa ostvarivanjem svoje vizije već danas.

Srećno!

Ona ručno veze goblene, koji više podsećaju na slike od konca nego na klasične vezene zidne ukrase. Njeni radovi zaista oduševljavaju, a iza svog rada stoji odgomna volja i upornost za ovom vrstom umetnosti.

Foto: Fejsbuk Zorica Akerman

– Gobleni su počeli da me zanimaju još dok sam bila u osnovnoj školi. Tada su neke druge stvari bile aktuelne za moje vršnjake i nekako su se uvek u prvi plan gurali, da kažem napredniji i neki talentovaniji klinci za određene stvari. Nisam spadala u tu grupu i osećala sam se loše, bila sam nesigurna i imala sam neki vid kompleksa niže vrednosti. Dok su druge devojčice sakupljale salvete i sličice ja sam odabrala da vezem. To mi je donosilo smirenje i neki osećaj zadovoljstva – počinje priču Zorica.

Foto: Fejsbuk Zorica Akerman

Kao i svaki početnik, i ona je krenula od manje zahtevnih poslova kako bi savladala tehniku.

– Počela sam od jednostavnih komada koji nisu tražili preterano znanje, jer je sve već bilo odštampano, ali je bio potreban rad ruku. Ovim poslom sam dobijala zadovoljstvo i unutrašnji mir. Kako su godine prolazile i moje želje su postajale veće, pa sam htela da uradim nešto što niko ne radi, da bude jedinstveno, bez žene koja čita, godišnjih doba i motiva koji su generalno na prostorima bivše Jugoslavije bili u svakoj kući. Tako sam počela da se interesujem za tehniku unakrsnog veza koja je obogaćena sa više tehnika tako da se dobiju izrazite konture predmeta i lica, pa slika više ne liči na goblen već na slikanje koncem – priča Zorica.

Foto: Fejsbuk Zorica Akerman

Uvek je imala drugačije vizije i interesovanja od svoje generacije, što se isticalo još u osnovnoj školi. Zbog volje i upornosti, danas je pravi majstor svog zanata, a brzina njenih ruku je nešto što se ne može opisati.

– Jedna slika ima oko 300 hiljada uboda i neko ko tek počinje, to bi radio nekoliko godina, a u mom slučaju je potrebno oko šest meseci gotovo svakodnevnog rada.

Osim što je profesionalac kada je vez u pitanju, Zorica ima i anđeoski glas. Peva obično starogradske pesme i romanse, a kako naglašava od svog žanra ne odstupa. Trenutno učestvuje u šou programu “Nikad nije kasno” gde se predstavila širokoj narodnoj masi. A kako je sve počelo?

– Moj prvi nastup za pevanje je bio u petom razredu osnovne škole, dobila sam “Srebrnu sirenu” i tu se završila priča o pevanju. Onda sam u  25 godini svog života odlučila da se rešim konstantnog kompleksa niže vrednosti, da se pogledam u ogledalo i kažem sebi: “To sam ja, ja to volim, mogu i želim”. Tada sam odlučila da se prijavim u školu lepog pevanja kod Dubravke Nešović, a na audiciji sam pevala njenu pesmu “Bolujem ja”. Na kraju mi je ponudila da dođem na individualne časove kod nje, jer će to dati veće rezultate od rada u grupi. Od tada je sve krenulo – priseća se Zorica, koja je 1991. godine pobedila na takmičenju “Prvi glas Srbije” u Sopotu i doživela naslov u medijima “Zvezda je rođena”.

Foto: Fejsbuk

To je njoj značilo više od bilo čega na svetu, a zahvaljujući daru za muziku pevala je kasnije sa Radišom Uroševićem i Snežanom Đurišić. Tada je bila mlada nada koja tek treba da se progura i osvoji publiku talentom. Međutim, sudbina je za nju imala druge planove.

Foto: Printskin

– Ostala sam trudna sa ćerkom Klarom i to mi je bio prioritet, a muzika je ostala hobi. Nisam imala želju da se vratim na scenu i napravim album ni kada su mi obe devojčice porasle, ali sam pevala sa suprugom kao duet, u eminentnim restoranima gde publika želi dobru pesmu. Zadnji put sam pevala pre šest godina, a sada sam takmičar šou programa „Nikad nije kasno“. Prijavila sam se jer je ceo koncept zanimljiv, izgleda autentično i sam pristup organizatora je meni bio domaćinski. Otišla sam rasterećena i opuštena, takmičarski duh sam imala sa 25 godina, ali ne i danas. Svi mi koji nastupamo smo već ostvareni ljudi koji imaju šta da pokažu iza sebe – zaključuje Zorica.

Čitalac Ranko postavio je pitanje našem advokatu Vukašinu Sekuliću, a njegov komentar glasi ovako:

“Supruga mi je preminula 2014. godine. Sada pokrećem ostavinsku raspravu. Ja i ona smo u braku izgradili porodičnu kuću za koju je podnet zahtev za legalizaciju na moje ime. Ugovori o kupovini zemljišta su na mene i nju po 50%. Kuća je na mene i upisan sam kao držalac. Hoću da u ostavinsku raspravu uđe i zemljište i kuća zato što smo to zajedno stekli. Jedini naslednici smo ja i sin. Pitanje: Šta od dokumentacije treba da podnesem?”

Nažalost, podatke koje ste nam izneli nisu dovoljni da biste mogli da dobijete potpuni odgovor. Trebalo bi pre svega da se pogleda potpuna dokumentacija kako bi tačno mogli da vam kažemo šta da radite. Ukoliko je kuća već na vaše ime, onda nema potrebe da ona ulazi u ostavinsku raspravu. S obzirom na to da se u trenutku smrti raspravlja samo imovina pokojnika (a u vašem slučaju je to zemljište) potrebno je da dostavite izvod iz katastra ili ugovor o kupovini kako bi se raspravljalo zemljište koje se vodi kao zajednička imovina.

Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.

Jevrosima Kijametović, zvana Zona, koja mu je bila uzor, došla je u Beograd za vreme Prvog svetskog rata, gde je i umrla.Da, lepotica Zona koja je poslužila Sremcu da napiše svoje najbolje delo, stvarno je postojala. I ne samo to, već je bila lepa kao Sremčeva Zona.

Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Stevan Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.

Celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona.

Foto: Jutjub printskrin

Prema pisanju Nušića i još nekih poznavalaca dešavanja u Prištini priča ide ovako:

Kad je napunila šesnaest godina, Zoni nije bilo ravne po lepoti u Prištini i na daleko. Imala je rumene usne i bele kao somot obraze, koji su se nazirali kroz providnu maramu. I oblačila se lepo.

Nosila je šalvare od svile i bundicu od atlasa, a ispod nje jelek nabrekao pod jedrim devojačkim grudima. Zamakla je za oči svoj momčadiji u ovom gradu, ali najviše Maksimu, sinu Koste Gapića, kujundžije. Voleli su se i tu su ljubav kazivali samo pogledom kad bi s večeri on prolazio, a ona ga na kapidžiku očekivala.

Cela Priština je to znala, pa je i pesma ispevana. Znali su to i roditelji Zonini i Maksimovi, i prećutno su to odobravali. Ali ubrzo dođe do svađe čorbadži Zamfira i esnaflije Koste, u dućanu ovog drugog. Na početku je njihov razgovor bio sasvim bezazlen, kakav može biti između prijatelja, ali se sve više zaoštravao. Na kraju, pale su teške reči. Kosta poče da vređa Zamfira, a ovaj odgovori: “Zar da dam moje dete za tvojega sina. Daću gu rado za najsiromašnijeg momka, ali nikada za tvoga Maksima”.

Posle ovoga Zona je tugovala. A Maksim i tugovao i smišljao osvetu. Sa drugom Zakom Škurtom izveo je otimanje devojke. U tadašnje vreme devojka kojoj bi se desilo tako nešto, nazivana je pobegulja. Za nju ali i za kuću iz koje dolazi to je bila velika bruka i sramota. Znao je to i Maksim. Dugo je “pucala” ova bruka po Prištini. Posle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu.

Kosta Dimitrijević, novinar “Politike” i poznavalac Sremčevog dela, piše:

– Slušajući Nušićevo pričanje Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži Zamfira mnogo dobrih kafa popio! Naravno Nušić nije želeo da još više osramoti svog dobrog prijatelja. Sremac je na to odgovorio: “Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati”. Tako je nastala jedna od najlepših Sremčevih pripovedaka iz starog Niša.-

Na rukopisu “Zone Zamfirove” radio je od 1898. do 1903. godine. Sremac je, ipak, zamislio priču u kojoj se sve završava srećno. Čorbadži Zamfir nije imao kud i posle podvale dao je kćer za Maneta. Ali u stvarnosti je bilo drugačije.

Posle bruke i sramote koju je porodici Zamfir priredio Maksim, Zona je ipak imala dosta prosaca. Ali ona nikog nije htela. Čorbadži Zamfir, na kraju, održa reč koju je dao u Kostinom dućanu. Zona se udala za siromašnog i lepog mladića, šnajdera Aleksu Grbića.

Foto: Jutjub printskrin

Mladi supružnici Aleksa i Zona preselili su se odmah u Prizren gde su izrodili tri sina i dve kćeri Dimitrija, Savu, Milku, Krstu i Danicu. Aleksa je 1913, prilikom pobune Albanaca nastradao. Zona je, zatim, sa porodicom prešla u Uroševac, a za vreme okupacije 1943. došla je u Beograd. Prvo se nastanila u Resniku, pa na Zvezdari, i na kraju u 27. marta.

Istina o Sremčevoj “Zoni Zamfirovoj” nikada ne bi bila otkrivena da je njen brat Dragutin Kijametović sa kojim je i živela do smrti, nije nagovorio da otkrije šta joj se dešavalo u Prištini, krajem prošlog veka. On je ponešto znao, ali mu je sestra, u proleće 1952. ispričala sve. Zatim je pozvao Mišu Markovića, publicistu, da zapiše celu priču i sačuva je za buduća pokolenja.

 Zona Kijametović imala je ukupno devet unuka i 14 praunučadi. Jedna od praunuka dobila je ime Zona.

Kujundžija Maksim Gapić, kod Sremca čapkun Mane, nije se oženio Zonom već Cincarkom Zatom. Ubio se kao stariji čovek pred rat. Aleksa Grbić, koji je zaista oženio Zonu nastradao je prilikom albanske pobune u Uroševcu 1913. Stari čorbadži Zamfir zbog bruke se preselio u Prokuplje, gde je i umro. Zona je posle dosta selidbi na kraju ipak imala lepu starost. Umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju.

Film “Zona Zamfirova” u kome su glavne uloge tumačili Vojin Ćetković i Katarina Radivojević dobio je nastavak koji nosi naziv “ Vrati se Zone“. U ovom ostvarenju, uloge Maneta i lepe Zone pripale su Milanu Vasiću i Brankici Sebastijanović, a 24. januara je premijera filma u Sava Centru.

Ne znamo da li je Sremac znao, ili nije, šta se desilo sa pravim akterima njegovog romana. Bio je realista, ali očigledno nije voleo nesrećne završetke. Ipak jednu stvar nije izmislio, niti je morao da menja, teško da je i mogao i da je hteo – a to je lepota jedne devojke, Prištinke Jevrosime zvane Zona.

Film “Zona Zamfirova” u kome su glavne uloge tumačili Vojin Ćetković i Katarina Radivojević dobio je nastavak koji nosi naziv “ Vrati se Zone“. U ovom ostvarenju, uloge Maneta i lepe Zone pripale su Milanu Vasiću i Brankici Sebastijanović, a 24. januara je premijera filma u Sava Centru.

Mnoge generacije ih pamte po nastupima na tadašnjoj Jugoviziji, ali i kao prateće vokale Danijela Popovića, koji je tada izvodio pesmu “Džuli”.

Nastup na Jugoviziji sa pesmom “Hej, hej vrati se”, bio je pravi hit tih 80ih godina, a već početkom 90ih posvetile su se solo karijerama. Izolda je još jednom zablistala pred publikom kada je sa Vladom Kalemberom otpevala duet “Ćao amore”.

Ako postoji neko ko nije čuo za nju, sigurno se seća scene iz ovog spota kada se Izolda pojavila u toplesu, što su u to vreme mogle samo najhrabrije dame.

Ona danas živi u Nemačkoj, predaje u muzičkoj školi, i dalje nastupa i udala se za gitaristu Zlatka Manojlovića.

Eleonora se bavi pisanjem tekstova za nove hitove, tako su obe ostale u muzičkim vodama i danas, ali ne toliko aktivno kao tih 90ih.

Turističkoj agenciji “Wild Serbia Adventures” iz Valjeva potrebni su licencirani vodiči sa znanjem nemačkog/francuskog/engleskog jezika.

U toku sezone 2017. nude sezonski posao vodiča trek tura u Srbiji. Ture su u trajanju od 7 do 13 dana i realizuju se u periodu maj – oktobar 2017. godine. S obzirom na to da se programi organizuju za goste sa nemačkog/fracuskog/engleskog govornog područja, neophodno je aktivno znanje nemačkog/francuskog/engleskog jezika. Programi su namenjeni učesnicima koji su u boljoj fizičkoj kondiciji (planinske šetnje u trajanju od 5 do 8 sati dnevno).

Uslovi za kandidate:

1. Odlično znanje nemačkog/francuskog/engleskog jezika

2. Dobra fizička kondicija

3. Ljubav prema prirodi, putovanjima i aktivnom stilu života. Sklonost ka timskom radu, iskustvo vezano za boravak u prirodi, u organizaciji manjih grupa, tolerantnost, sposobnost rešavanja problema, komunikativnost.

5. Licenca turističkog vodiča

Prijave (cv, fotografija) poslati na e-mail: konkurs@belgradeadventure.com sa naslovom “Konkurs za vodiča 2017. – strani jezik”

Rok za konkurisanje: 5. Mart 2017.

Teodora je od davnina prisutno ime, posebno u pravoslavnom svetu, a potiče iz grčkog jezika.

Među mlađim generacijama danas se retko sreće ženska varijanta ovog imena, a posebno muškog. Što, naravno ni u kom slučaju ne znači da se uskoro neće vratiti u modu.

Uzevši u obzir da je ovo ime bilo jedno od popularnijih u čitavom pravoslavnom svetu. Razloga za tadašnju popularnost je puno, a svakako je najvažniji pobožnost tadašnjih pravoslavnih naroda, koji su verovali da decu štiti ime koje mu nadenu na rođenju.

Poreklo imena

Foto: Profimedia

Ime Teodor, odnosno ženski oblik Teodora potiče iz grčkog jezika. Uzevši u obzir značenje ovog imena, roditelji su ga u davna vremena obično davali jako željenom detetu.

Ako su im deca često umirala ili pobolevala, verovalo se da detetu treba nadenuti ovo ime.

Značenje imena

Grčkom imenicom Theos se označava Bog, a doron je dar. Tako se Teodora,  može prevesti kao “ona koja je dar od Boga”, odnosno “dar božiji”.

Drugi oblici

Od muškog oblika ovog imena, ali i ženskog izvedeno je dosta drugih imena. Neka od njih su i: Tiodor, Tiodora, Todor, Todorka, Todora, Tode, Toda, Toša, Toško…Ruska varijanta grčkog imena Teodor je Feodor, odnosno Fjodor, dok bi starohebrejsko ime istog značenja bilo Jonatan, odnosno Ionatan.

Dakle ukoliko nu životu imate neku Teodoru, čuvajte ovaj dar od Boga koji je namenjen samo vama.

Čitateljka Ljiljana Liker je zatražila pravni savet, a njeno pitanje glasi:

“Poštovanje! U tekstu ste napisali: ”Pravo na grobno mesto ne može da se ostavi testamentom.” Kako sam ja sama, svi moji su odavno umrli, želela sam da grobno mesto ostavim sinu moga druga. On se svo vreme stara i brine o meni. Pošto je veoma odgovoran, želim da njemu po svojoj smrti ostavim grobno mesto, jer sam sigurna da će on o njemu brinuti i plaćati sve dažbine. Recite mi kako to da sprovedem u delo?”

Kontaktirali smo advokata Vukašina Sekulića koji navodi da se grobna mesta ne mogu prodavati, da se njima ne bi trgovalo.

Najbolje bi bilo da napišete ugovor o doživotnom izdržavanju sina svog druga, jer se u praksi na ovu temu toleriše samo testament, pa se na sudu raspravlja upravo taj ostavinski postupak. Dakle, u okviru ostavinske rasprave se na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju donosi rešenje da navedeni momak postaje vlasnik grobnog mesta.

Intervju je razgovor između kandidata za posao i poslodavca u kojem poslodavac nizom pitanja pokušava da prosudi koliko je kandidat prikladan za posao. Tom prilikom će onaj koji vas ispituje pokušati da sazna što više o vašem karakteru, prethodnom radnom iskustvu i ambicijama. Sa druge strane i vi ćete saznati nešto više o poslu za koji ste se kandidovali. Razgovor obično traje oko pola sata, a ne bi bilo loše da se kući pripremite za eventualna pitanja. (Ukoliko se od vas zahteva da priložite i CV, uputstva kako se piše pogledajte OVDE.)

U toku razgovora, trudite se da pričate jasno i razgovetno i da ono što pričate bude jano i koncizno,

Foto: Profimedia

– Poštapalice su prvi pokazatelj nedovoljne pismenosti. Možete da budete vrhunski stručnjaci u svom poslu, ali poštapalice će vas, bar u izvesnoj meri, diskreditovati. Niko nikada nije rekao za govornika koji se lepo izražava da mu to smeta. S druge strane, koliko puta nam se desilo da gubimo fokus dok slušamo one koji uporno „prljaju“ svoje obraćanje viškovima. Sve što otežava razumevanje treba eliminisati- kaže komunikolog Slobodan Roksandić.

Takođe, obratite pažnju na način na koji sedite, krećete se ili objašnjavate.

– Brojna naučna istraživanja dokazala su da prilikom izlaganja (držanja prezentacije, predavanja, sastanka i sl) na utisak publike najviše utiče – govor vašeg tela. Ukoliko ne vodite računa o govoru tela, to se može tumačiti kao nervoza, nesigurnost, nestručnost ili neiskrenost. Stabilan stav tela i primereno oblačenje je ono na šta morate da obratite pažnju. Takođe, trudite se da vam dlanovi budu otvoreni u toku govora, primenite sugestivnu gestikulaciju i ilustrovanje sadržaja o kome govorite- kaže Slobodan.

Pre odlaska na razgovor za posao, vežbajte odgovore na pitanja i spremite se kako bi pred budućim poslodavcem mogli da se pokažete na najbolji mogući način.

Ovo su neka od prvih pitanja:

• Recite nam nešto o sebi? –  Ne bi trebalo da se odgovor na ovo pitanje otegne, već da se predstavite u svega dva minuta. Kažite svoje vrline, a navedite i obrazovanje koje ste stekli tokom školovanja. Pričajte o veštinama koje posedujete, a koje su pogodne za posao za koji se kandidujete.
• Zašto želite da raditi u našoj firmi? – Najjednostavnije im kažite da mislite da ste prava osoba koja može da im pomogne u ostvarenju njihovih ciljeva.
• Zašto bismo zaposlili baš vaš? – Kažite da imate sposobnosti za obavljanje upravo tog posla, prethodna iskustva, ambicije i želje. Jedino što ne bi valjalo jeste da zvučite prepotentno.
• Šta očekujete od vašeg radnog mesta? – Jasno im dajte do znanja šta podrazumevate da vaš posao obuhvata, za koje veštine ste sposobni i da li ćete raditi na usavršavanju sebe kako biste doprineli boljem poslovanju firme.
• Zašto ste odustali od prethodnog posla? – Šta god da je bilo, najbolje je da date pozitivne razloge. “Prethodni posao više nije zadovoljavao moje ambicije i nije mi dao prostora da naučim nešto novo i da širim svoje znanje” jedan je od mogućih odgovora.
• Opišite idealnu radnu okolinu? – Objasnite u kakvom biste okruženju najradije radili. Kažite da ste timski radnik, da se rado uzajamno pomažete sa kolegama i objasite kako biste voleli da izgleda vaš radni dan. Koliko god da gledate da se dopadnete poslodavcu, ipak napravite određene kriterijume i budite realni. Nemojte previše da se uživite u ulogu ispitanika.

Koliko puta vam se desilo da jedva čekate da vidite slike sa nekog događaja, ili zabeležite trenutke koji su vam značili, ali vi na svakoj slici izgledate užasno?

Ne brinite, iako niste preterano fotogenični postoje načini da na slikama uvek ispadnete lepo.

Sledeći put pre neko što aparat škljocne, setite se ovih saveta:

Dodajte boju

Izgledate bledo, neuverljivo, monotono? Dodajte neki detalj u boji! Jer, ne možete ni vi svaki dan da blistate i da budete ekstremno raspoloženi i fotogenični. U takvim situacijama tračak boje, bilo da je u pitanju vaš ruž u vatrenocrvenoj boji, šal u kobalt plavoj, salonke ili džemper u trkiznoj boji, čini čuda! Da budemo precizniji: malu magiju!

Pronađite zanimljivu pozadinu

Foto: Profimedia

Da, vi ste Zvezda fotografije, ali i ostatak je bitan i te kako! Zamislite da stojite ispred autentičnih, retro vrata u plavoj boji, ili ispred zida popločanog najlepšim pločicama. Birajte pozadinu koja je efektna, koja nudi kontrast, ali pažljivo. Ne želite da izaberete neku koja će vas progutati.  Evo malog saveta: nek pozadina bude u kontrastu sa vašom kosom i kombinacijom.

Igrajte se sa proporcijama

Često se desi da neku fotografiju upropastite jer niste znali šta da radite sa rukama. Da bi ste izbegli da vam se to ubuduće dešava, dajte rukama neku “ulogu”. Čak i kad ste u grupi, izbegavajte da grlite osobu do vas. Mali savet: držite nekog ljubimca, čašu vina, ili ih stavite u džep ili na kukove, spontano dodirnite ogrlicu…

Otkrijte koji vam ugao najviše leži

Sigurno u društvu imate drugaricu koja uvek slika levi profil jer je ubeđena da joj je nos iz desnog veći, ili šta god. Tako možete i vi da pronađete savršen ugao za svoje lice. Kada se slikate anfas, lice pretenduje da izgleda punije, ocrtavajući podočnjake, bore, pegice i bubuljice više nego kada ga slikate pod uglom i određenim osvetljenjem. Čak i ako ste prilično zgodna devojka, i vi sigurno imate neki ugao, pozu koja vam najviše ističe lepotu, obline. Ukoliko ne znate koja je vaša, najbolje je da vežbate ispred ogledala.

Izdužite vrat

Zabacite glavu unazad malo i ispravite leđa. A onda podignite bradu tako da vam vrata izgleda duži. Možda će vam se učiniti da izgledate smešno i neprirodno, ali tako će vaše lice izgledati uže, mršavije.

Skinny ruka

Ovo je trik koji ako savladate obezbeđuje savršenu fotku, pogotovo ako imate malo punije ruke, ali morate da ga izvedete perfektno, ukoliko ne želite da delujete čudno, nadrealno. Bilo da držite psa, kriglu piva, parče torte, ali i ako ne držite ništa, možete da postignete taj skinny look ruke tako što ćete postaviti malo dalje od tela.  Takođe, preporučuje se da malo izdignete ruku što će naglasiti vaše kosti i samim tim stvoriti iluziju da vam je ruka skinny.

Foto: Profimedia

Zauzmite pozu

Kao što vaše lice izgleda bolje kada podignete bradu i blago zabacite glavu, tako isto prava poza može mnogo da uradi za vaše telo! Učite od poznatih koje imaju jednu te istu pozu: okrenute su za 45 stepeni u stranu, jedna noga je isturena ispred druge, ramena su povucena ka nazad. Zatim, uradite onaj klasičan potez: stavite ruke na bokove koji su blago nagnuti ka napred u pravcu kamere.

Prekrstite noge

Ukoliko želite da vam noge izgledaju duže, prekrstite ih. To će vam takođe pomoći sa a šta da radim s nogama pitanjem koje ume da unese pravi metež u našu glavu pre samog fotografisanja! Ovo je posebno preporučljivo za slikanje dok sedate.

Smejte se, čak i ako je to fejk smejanje

Najčudnije i najružnije fotografije su one na kojim izgledate neprirodno, „mrtvo“ i pozerski. Rešenje: osmehnite se! Osmeh, čak i kad je veštački, improvizan, izazvan, će učiniti da izgledate prirodnije, normalnije, društvenije. Uostalom, svi izgledaju lepše kada se smeju!

Uslikajte najbolji mogući selfie

Do sada ste sigurni smo bar jednom uslikali svoj selfie! Međutim, vežbanje selfija može da vam otkrije nekoliko trikova: kako da nakrivite i pod kojim uglom glavu, da li da se blago ili više osmehujete, očima ili usnama, koliko da se ispravite, i koja poza vam ističe figuru i kamuflira nedostatke.

Lusi Bejfild je devojka od 15 godina koja nije ustuknula pred svojim problemom već ga iskoristila!

Naime, Lusi je sa svojih šest godina obolela od alopecije što je prouzrokovalo da joj sasvim opadne kosa.

Foto: Profimedia

Sada, kao tinejdžerka sa svojih 15 godina, svoju bolest je iskoristila i preokrenula u karijeru.

Foto: Profimedia

Iako ima samo 15 godina, hrabra Lusi je postala model koji žele mnoge poznate modne kuće.

Poznato je da žene ranije odlaze u penziju i u većini slučajeva imaju manje prihode od muškaraca. Čak i istraživanje o korišćenju vremena, koje je sproveo Republički zavod za statistiku, pokazuje ogromnu razliku po osnovu neplaćenog posla između muškaraca i žena. Na pitanje ko je u povlašćenom položaju, 65 odsto ispitanika je odgovorilo da su to muškaci, a u samo 10 odsto slučajeva odgovor je bio žene – ostali su bili neodlučni.

Agencija IPSOS sprovela je ispitivanje na temu kome više verujete kada su u pitanju razne profesije i ovo su njihovi rezultati od pre dve godine!

Preferencija obavljanja različitih zanimanja

Po ovim rezultatima većina bi ženi poverila zadatak spremanja kuće, čuvanje starijih ljudi ili deteta. Za profesiju učitelja ili psihologa, jedna dama takođe uliva veće poverenje. Ipak, u taksiju bi većini bilo neprijatno kada bi ih za volanom sačekala žena, a gotovo da ni ne pomišljaju na soluciju da upravo žena pilotira. Mnogi smatraju i da je bolje da ih muškarac operiše, pa se za ženu hirurga opredelilo svega 5 odsto ispitanika.

Mnogi ispitanici (njih 53 odsto) smatraju da bi dete predškolskog uzrasta patilo ukoliko bi majka bila zaposlena. Zbog toga isti odsto građana smatra da bi bilo bolje da muškarac zarađuje, a žena da se posveti porodici. Njih 36 odsto tvrdi da do problema u porodici dolazi upravo onda kada žena zarađuje više novca, ali i da zaposlene žene zanemaruju porodicu.

Mnogim ljudima danas, pogotovo mladima, dešava se da postanu žrtve nekakve vrste zlostavljanja na društvenoj mreži Fejsbuk.

Takva vrsta zlostavljanja može uticati na nečiji život, psihu i izazvati velike probleme. Evo nekoliko načina kako možete da izbegnete dalji kontakt ukoliko vas neko uznemirava na Fejsbuku:

Blokirajte određenog Facebook korisnika:

Foto: Profimedia

Blokiranjem korisnika automatski se briše iz popisa prijatelja
Blokira se daljnja komunikacija
Poruke više ne dolaze do vas
Onemogućuje se pregled vremenske crte, osoba više ne može pregledavati vaš profil zajedno sa vašim objavama
Onemogućuje se pregledavanje fotografija na kojima ste tagovani
Ta osoba vas više nikada nemože dodati za prijatelja
Blokiranje je uzajamno, osobu koju ste blokirali više ne možete kontaktirati niti dodati kao prijatelja u budućnosti.

Za početak upišite ime osobe koju želite da blokirate. Kada odaberete osobu i prikaže vam se njen ili njegov profil, odnosno vremenska crta, sa desne strane na kraju videćete tri tačkice. Kada kliknete mišem na njih otvoriće vam se spisak opcija.  Možete ovde videti stranicu prijateljstva, možete osobu bocnuti i prijaviti, a na samom dnu postoji i opcija – blokiraj.

Kada odaberete klikom miša opciju blokiraj Fejsbuk će vas tražiti da potvrdite blokiranje pitanjem želite li stvarno blokirati izabranu osobu.

Sprečite tražilice ( Google, Bing, Yahoo ) da pronalaze vaš profil:

U gornjem desnom uglu kliknite na znak opcije pa odaberite “Postavke privatnosti”. Pod “Ko me može tražiti”  kliknite na “Uredi” i odaberite da ne želite da drugi pretraživači pretražuju vašu vremensku crtu.
Ovde odmah možete podesiti i druge opcije.

“Otpratite” osobu koja vam smeta:

Blokiranje ne mora da bude jedini način ukoliko vam smeta sadržaj koji neko postavlja. Postoji opcija da prijatelji koje odaberete mogu da vam pošalju poruke, ali da ne vide šta sve stavljate na vaš profil, kao i šta oni stavljaju na njihov.

Ovu opciju ćete pronaći kada kliknete na padajući meni koji se pojavljuje u uglu najnovijeg osveženja strane vašeg prijatelja. Nakon što na nju kliknete, profil ove osobe će zauvek nestati iz dometa vašeg pogleda.

Sprečite druge da stavljaju objave na vaš zid:

Trenutno samo vaši prijatelji mogu stavljati objave na vaš zid, ukoliko želite onemogučiti prijatelje da objavljuju na vašem zidu napravite sledeće:

U gornjem desnom uglu kliknite na znak opcije tpa odaberite postavke korisničkog računa. Otvoriće se meni i pod “Ko može objaviti na tvojoj vremenskoj crti”  kliknite na uredi i odaberite “Samo ja”.

Dizajneri izabrani na konkursu imaće priliku da svoje kolekcije predstave početkom aprila na 30. “Fashion Selectionu”.

Prijavljivanje na konkurs traje do 15. februara, a zainteresovani dizajneri prijave mogu da šalju na mejl konkurs.fashionselection@gmail.com. Prijava treba da sadrži biografiju i portfolio autora i skicu jednog modela ili fotografiju jednog realizovanog modela.

Foto: Promo

Jedan od ciljeva modne agencije “Select” u 15 godina, koliko postoji “Fashion Selection”, bio je da kroz ovaj projekat podrži rad, kreativnost i ambicije mladih dizajnera, studenata i diplomaca dizajna. Jubilej i 30. izdanje “Fashion Selectiona” povod su da modna agencija “Select” raspiše ovaj konkurs i time privuče mlade stvaraoce iz oblasti modnog dizajna iz Srbije.

Fashion Selection biće održan od 4. do 10. aprila.

Elizabeta je rođena u Londonu i najstarija je kćerka vojvode i vojvotkinje od Jorka, kasnije kralja DŽordža VI i kraljice Elizabete. Njen otac je postao kralj nakon abdikacije svoga brata Edvarda VIII 1936., kada je ona postala naslednica prestola. Počela je da obavlja javne dužnosti tokom Drugog svetskog rata, u kom je služila u Pomoćnoj teritorijalnoj službi. Elizabeta se 1947. udala za Filipa, vojvodu od Edinburga, sa kim ima četvoro dece: Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda.

Rođena kao prvo dete u braku, Princa Alberta od Jorka i Ledi Elizabet Bovs-Lion. Krštena je u kapeli Bakingemske palate kao Elizabeth Alexandra Mary. Prvo ime je dobila po majci, drugo po prababi Aleksandri, kraljici i princezi Danske, a treće po babi, kraljici Mariji. U vreme njenog rođenja kralj je bio njen deda po ocu, Džordž V, a Elizabeta je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca džordža.

Foto: Profimedia

Elizabetu i njenu četiri godine mlađu sestru Margaretu vaspitavala je guvernanta pod nadzorom njihove majke. Povodom trećeg rođendana princeze Elizabete njena slika se našla na naslovnoj strani Tajmsa. Kao pripadnica kraljevske porodice nosila je titulu princeze i oslovljavana je sa “vaša kraljevska visosti”. Njeno rođenje je zainteresovalo javnost, ali mogućnost da nasledi presto je bila mala.

Nakon što je 1936. godine njen stric, kralj Edvard VIII abdicirao, a Elizabetin otac postao kralj DŽordž VI, Elizabeta je postala naslednica prestola. Bilo je predloga da se Elizabeti dodeli titula princeze od Velsa (jer je titula britanskog pestolonaslednika Princ od Velsa). Kralj DŽordž je to odbio jer je to bila titula koja je dodeljivana supruzi prestolonaslednika, te bi joj je morao oduzeti u slučaju da dobije sina.

Drugi svetski rat

Kada je počeo Drugi svetski rat Elizabeta je imala 13 godina, a kada su zaratile Britanija i Nemačka princeze Elizabeta i Margarita evakuisane su iz Londona zbog bezbednosti.  Elizabeta se 1940., preko BBC-jeve emisije posvećene deci, obratila deci koja su bila evakuisana iz svojih domova na sela i deci koja su ostala bez domova tokom bombardovanja britanskih gradova. Godine 1945. Elizabeta se pridružuje vojsci gde služi kao vozač i mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama i jedina je žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku, a takođe i jedini živi šef države koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.

Foto: Profimedia

Kraljica Elizabeta i princ Filip 1953

Princeza Elizabeta se udala 20. novembra 1947. za grčko-danskog princa Filipa. Elizabeta i Filip su rođaci u trećem kolenu preko danskog kralja Kristijana IX i britanske kraljice Viktorije. Neposredno pre venčanja Filip je postao britanski državljanin, morao se odreći pravoslavne vere i preći u anglikansku, morao je opovrgnuti vernost grčkoj kruni i odreći se titule princa od Grčke i Danske. Tom prilikom je dobio titulu vojvode od Edinburga i uzeo prezime Mauntbaten. Venčanju nije smeo prisustvovati niko od njegovih rođaka iz Nemačke, tj. niko sem njegove majke.

Foto: Profimedia

Venčanju nije htela prisustvovati ni Elizabetina tetka, princeza Marija, jer na venčanje nije pozvan Elizabetin stric bivši kralj Edvard VIII zbog svog braka sa Volis Vorfild. Nakon venčanja Elizabeta i Filip su otputovali na Maltu (gde je Filip služio kao mornarički oficir) na kojoj su živeli od 1949. do 1951. Dana 14. novembra 1948. rodila je svoje prvo dete, sina Čarlsa, kome je kralj DŽordž VI posebnim ukazom dodelio titulu princa. Posle Čarlsa Elizabeta je rodila još troje dece: Anu, Endrua i Edvarda.

Krunisanje

Kako se zdravlje starog kralja Džordža pogoršavalo princeza Elizabeta je počela preuzimati neke njegove dužnosti. DŽordž VI je umro 6. februara 1952. godine. Vest o očevoj smrti zatekla ju je u Keniji, gde je boravila sa suprugom. Čim je obaveštena o očevoj smrti vratila se u London. Uzela je vladarsko ime Elizabeta II. Istog dana je proglašena za kraljicu Kanade a sledećeg dana u Ujedinjenom Kraljevstvu. Svečano je krunisana 2. juna iste godine u Vestminsterskoj opatiji.

Foto: Profimedia

Njena vladavina je u prvim decenijama bila obeležena postupnim nestankom Britanske imperije, kao i stagnacijom i siromašenjem Velike Britanije, trendovima koji su na određeni način preokrenuti za vreme premijerskih mandata Margaret Tačer i Tonija Blera. Kraljica Elizabeta je šef države koji je posetio najviše zemalja sveta. Posetila je čak 116 zemalja. Elizabeta, jedna od najdugovečnijih monarha u savremenom svetu, uživa veliku popularnost među svojim podanicima. Među članovima kraljevske porodice od nje veću popularnost ima jedino Princ Vilijam.

U našoj zemlji je zakon da se radi 40 sati nedeljno, a ukoliko želite da vaša firma napreduje onda imajte na umu da više slobode na poslu stvara zadovoljne radnike.

Nekoliko naučnika sa različitih univerziteta u Americi su detaljno proučavali odnos zaposlenih i nadređenih i došli su do iznenađujućih rezultata. Oni smatraju da ljudi koji imaju obavezu da na poslu provedu četiri do pet sati dnevno su mnogo produktivniji. Takav vid posla omogućava radniku psihičko i fizičko zdravlje, jer mu se dani ne svode samo na kuću i posao, prenosi “The Hearty Soul”. Ukoliko je vaše radno vreme duplo duže, porazgovarajte sa nadređenima i objasnite im da svoj maksimum možete da pružite nekoliko sati, a kada vam opadne koncentracija možete da odradite neke lakše poslove koji ne zahtevaju previše mozganja.

Foto: Profimedia

– Forsiranjem radnika da na poslu budu puno radno vreme za rezultat daje lošu produktivnost na poslu – kaže stručnjak za psihologiju rada K. Anders Erikson. Sa njim je saglasan i Rajan Karson, predsednik uprave američke firme “Treehouse”, koji je svojim radnicima dozvolio da nedeljno rae 32 sata. Takvim tempom posla, firma je povećala prihode za milion dolara.

Više radnih sati dovode do grešaka na poslu koje nije lako ispraviti. Jedna studija testirala je medicinske sestre koje su radile prekovremeno. Rezultat je pokazao da su mnogo češće grešile kada nedeljno rade 40 i više sati. Istina da se u nekim kancelarijskim poslovima možda i mogu tolerisati i ispraviti greške, ali sa medicinom to i nije slučaj.

Takođe, oni koji rade 8 do deset sati dnevno, a spavaju tek nekih šest sati skloniji su depresiji.

Pročitaj još:

Domaćica sa akt tašnom: Koje biste poslove poverili ženama?

Ne dozvolite da trema uništi sve: Pripremite se za razgovor za posao

Jedini put do cilja: Zašto je toliko važno imati poslovnu viziju?