Nije baš svaki dan Aleksandre Saše Simović veseo i pozitivan, čak suprotno. Iako joj je život stvarao mnoge prepreke još od kada je bila beba, ova hrabra devojka je rođena kao borac. Ipak, ova mlada i uspešna devojka veruje da za nju ništa nije nemoguće.
– Rođena sam u 8. mesecu trudnoće i odmah po rođenju su me odvojili od mame i iz iz kraljevačkog porodilišta prevezli u Beograd. Prvu operaciju na kičmi imala sam već osamnaestog dana nakon rođenja. Dijagnoza mi je tad bila spina bifida. Uprkos lošim prognozama, moji roditelji odlučili su da se bore za mene svim snagama. Zajedno smo prevazišli i izgurali svih mojih 13 operacija, iako nekad, najblaže rečeno, nije bilo lako. Podrška porodice i prijatelja je u tim momentima bila od ključnog značaja. Moji roditelji su mi bili najveća podrška, kada sam posustajala vraćali su me na pravi put i naučili su me da ništa nije nemoguće. Bili smo okruženi ljudima koji su nas obasipali ogromnom količinom ljubavi i pozitivne energije, a mojim roditeljima, pre svega, pružili podršku i dom dok su, zbog mog boravka u bolnici, provodili u Beogradu i po nekoliko meseci. Sećam se da sam ceo sedmi razred završila u bolnici! Profesori su mi dolazili svaki dan, ležala sam nepokretna i bez obzira na fizičku prepreku, temeljno sam učila sve predmete- priča Saša.
Danas uspešna novinarka i pr menadžerka na svom sajtu piše tekstove koji ljudima pružaju taj magični trenutak pozitivne misli koji je svakome preko potreban.
– Ljudi dobro reaguju na moj blog, a sajt sam otvorila sasvim slučajno. Pisala sam za jedan portal i osetila sa da je vreme da se to podigne na viši nivo jer nisam želela čitaocima da dam manje od onoga što ja očekujem već da pružim dozu sreće kada dođu na moj sajt. Kroz svoja iskustva sam naučila da zaista nije sve tako crno i da nakon oblaka stvarno uvek dođe Sunce. Sajt ima više rubrika, radim zanimljive intrevjue, u rubrici “Sašin svet” pišem o stvarima koje me interesuju, a pokrila sam i jednu od mojih največih ljubavi, a to su putovanja- objašnjava Saša.
Sašino odrastanje nije uvek bilo lako, ali upravo to je od nje napravilo jaku,stabilnu i nasmejanu ženu kakva je danas.
– Kada vas život šiba imate dve opcije, da odustanete ili da budete u skladu sa tim i verujete u dobro. Da mi se neke stvari nisu dogodile, možda ne bih imala toliko osećaj za sve što se dešava oko mene, a smatram da je moja empatičnost jedan od najvećih kvaliteta koje posedujem. Nismo sami na ovom svetu i treba da pružimo ruku drugome kada treba. Imala sam trenutke u toku odrastanja kada mi je bilo baš teško i pitala sam se “zašto ja”. Nikada se nisam ljutila što sam takva kakva jesam, ali na primer dugo nisam htela da nosim dvodelni kupaći i moje ožiljke sam teško gledala. Moji vršnjaci su često ismejavali moj izgled i to što sam niska, a neki su baš uživali u tome. Uvek mi je teško da poverujem kada mi danas pošalju poruku ili kažu da su ponosni na to kakva sam postala, ali ja se trudim da praštam i da se sećam samo lepih stvari. Nisam mogla kao moje drugarice da nosim haljine sa golim leđima ili cipele na štiklu. Ipak, kada sam se suočila sa svim tim počela sam mnogo lepše da živim. Sada volim svoje ožiljke jer oni pokazuju kakav sam heroj svog života- naglašava Saša.
I pored toga, svoje detinjstvo pamti kao predivan period u životu.
– Prijatelji su mi u životu pored roditelja bili ogromna podrška. Žao mi je što nemam brata ili sestru, ali možda je to razlog što sam toliko vezana za svoje prijatelje. Bez njih ne znam šta bi bilo, prihvatili su me takvu kakva jesam, a to mi je bilo veoma bitno. Obožavala sam da idem na rekreativne nastave i ekskurzije. Uvek je bilo fenomenalno. Bila sam pravo nestašno dete pa sam nekada pravila i probleme. Leti dok se svi kupaju, ja sam morala da nosim gipsani mider i kod prijatelja na bazenu tata me je držao za ruke i spuštao u vodu. Ja sam se oduprela o ivicu bazena i upala u vodu sa sve gipsom! Tata i ja smo to krili od mame i sakriveni u podrumu sušili gips fenom. Kasnije smo morali da priznamo šta se dogodilo. Nema veze koliko nekoga poznajete i može da se desi da vam mnogo veća budu prijateljstva koja kratko traju. Uspesima dece mojih prijatelja se radujem kao da su moja. Ja se nisam još uvek ostvarila kao majka, ali mislim da je ljubav prema deci bliskih ljudi veoma bitna jer majčinstvo ne čini samo porođaj. Bitan je taj osećaj i ljubav koju nosite u sebi- kaže Saša.
Ipak, Saša kao i sve devojke mašta i čeka svoju pravu ljubav.
– Mnogo nas vaspitaju po nekim uverenjima, kao da moraš da se udaš pre tridesete, da dobiješ decu na vreme i mislim da smo dosta osakaćeni tim nametnutim stvarima. Kada da uspemo u tome osećamo se bezvredno i uplašeno kao da radimo nešto pogrešno. Mislim da je najbitnije da pre svega zavolite sebe i to je najvažnije, a onda će doći i prava partnerska ljubav. Bitno je da pronađete nekoga sa kim možete da budete najbolja verzija sebe- prica Saša.
Osmeh i energija Saše Simović ostaje dugo urezana u sećanje svakoga ko ima priliku da razgovara sa njom.
– Kada imate teške trenutke bitno je da znate rečenicu „Sve prođe“ koja meni mnogo znači. Ja sam na primer juče bila tužna, došlo mi je tako, pa sam imala dan za sebe i rekla sam „Saša ovo prolazi“. Koliko god da je teško moramo da znamo da stvari prolaze. Nekada se setimo stvari sa osmehom i pomislimo zbog čega smo se mi to nervirali. Uvek treba verovati u pozitivan ishod koji nas čeka- zaključuje Saša.
Foto: Latif Adrović
Saša je pokrenula svoj brend “After Party” gde možete pronaći svoju personalizovanu šolju, ili ramove sa slikama koji nose poruke za bolji i veseliji dan. Mi vam ovom prilikom poklanjamo dve šolje, a sve što treba da uradite je da pošaljete mejl sa ličnim podacima na sdresu aska@aska.rs i ukoliko je vap mejl u prva dva, ove predivne šolje su vaše!
