Kada prođe faza zaljubljenosti u kojoj važi krilatica “sve je moje tvoje”, pogotovo ako postoje i druge tenzije u braku, oko dece, različitih pogleda na stvari, priča o imovini je prva na udaru i obavezno dolazi do optužbi u stilu ja radim više i mučim se, a ti samo trošiš ili sve su nam obezbedili moji roditelji, tvoji ništa nisu dali ili se pak partneri ne optužuju otvoreno, već se žale drugima na svoj “mučenički” položaj u braku, a prema partneru istovremeno ćutke talože bes.
Ima i onih kojima uopšte nije neprijatno da razgovaraju o tome ni pre braka, već žele da znaju sve činjenice vezane za imovinu pre stupanja u bračnu zajednicu i da se dogovore sa partnerom oko imovine po principu “čist račun duga ljubav”. Za obe kategorije, i za one koji žele da preduprede sporne situacije, a i one koji se već spore i ljute, evo nekih pojašnjenja.
– Naš Porodični zakon reguliše imovinske odnose supružnika i pravi razliku između posebne i zajedničke imovine bračnih drugova. Sve ono što je supružnik stekao pre stupanja u brak je njegova posebna imovina i sa njom samostalno upravlja i raspolaže, tj. ne deli je sa supružnikom u slučaju razvoda ili deobe. Osim onoga što je stekao pre braka, u posebnu imovinu supružnika ulazi i ono što je nasledio u toku braka ili što mu je poklonjeno u toku braka, zatim svi prihodi koje ostvari od svoje posebne imovine, kao npr. zakupnina od stana koji je nasledio u toku trajanja braka ili zakupnina od stana koji je kupio pre stupanja u brak. Isto tako i obaveze vezane za posebnu imovinu padaju samo na teret onog supružnika čija je to imovina – objašnjava advokat Tanja Marković.
Često pitanje je šta ako je neko kupio nešto na kredit pre braka, a nastavlja da plaća rate i u toku braka.
– Ako je na primer jedan supružnik kupio stan na kredit pre braka, a nastave da ga otplaćuju oboje gledaće se koliki je doprinos drugog supružnika u otplati, ako je neznatan imaće pravo na povraćaj novca, ako je znatan onda će steći određeni udeo na tom stanu – kaže Markovićeva.
Foto: Profimedia
Razvod nije jedini razlog za podelu imovine bračnih drugova. Supružnici mogu odlučiti da podele zajedničku imovinu u toku trajanja braka, a to se postiže deobom o kojoj će kasnije biti reči.
Ukoliko imate pitanje ili vam je potreban savet od advokata Tanje Marković, pišite nam u komentarima, a ona će lično da vam odgovori!
Zajednička imovina je režim imovine koju Porodični zakon predviđa u braku.
– Sve što su stekli radom od stupanja u brak predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. Jedan od supružnika može da bude i nezaposlen, ali se smatra da on održavanjem domaćinstva olakšava drugom supružniku rad i time na podjednak način doprinosi zajednici, te ima jednaka prava na imovinu koju su stekli u braku. Pored imovine stečene radom zajedničku imovinu čine i prihodi od imovine stečene radom npr. zakupnina od zajedničkog stana, kamata, otpremnina kod odlaska u penziju, akcije i druge hartije od vrednosti kupljene u braku, dobitak na nagradnoj igri, osim ukoliko loz nije kupljen iz posebne imovine bračnog druga. Supružnici zajedničkom imovinom upravljaju zajednički i sporazumno. Ne bi mogao npr. jedan supružnik prodati zajednički stan bez saglasnosti drugog supružnika, čak iako je na tom stanu uknjižen samo onaj supružnik koji namerava da proda stan. Ako se to ipak desi drugi supružnik ima pravo na naknadu štete i sudsku zaštitu – kaže advokat.
Kao što je napomenuto moguća je i deoba zajedničke imovine tokom trajanja braka i posle prestanka braka.
– Deoba može biti sporazumna ili se ostvarivati sudskim putem ukoliko se supružnici ne slažu oko toga ko je koliko učestvovao u zajedničkoj imovini. Zakonska pretpostavka je 50%-50%, ali je moguće dokazati i da je drugi odnos učešća u zajedničkoj imovini. Ukoliko do deobe dođe tokom braka, od momenta deobe podeljena imovina prelazi u posebnu imovinu bračnih drugova, a sve što supružnici steknu zajedno posle ove deobe podleže ponovo režimu zajedničke imovine, pa bi ukoliko ponovo žele da je podele morali vršiti novu deobu – objašnjava Markovićeva.
Foto: Profimedia
Dakle, ukoliko stupite u brak u skladu sa odredbama Porodičnog zakona, važe sva pravila gore navedena i zajednička imovina kao zakonski režim imovine stečene u braku. Međutim, Porodični zakon iz 2005. godine propisuje bračni ugovor kao mogućnost i daje opciju da supružnici ugovorom (“predbračni ugovor”) unapred izmene režim zajedničke svojine i ugovore pravila koja njima odgovaraju.
– Tako na primer bračni drugovi mogu da ugovore za brak režim posebne imovine, te u tom slučaju vrednosti koje bračni drugovi steknu tokom braka predstavlјaju njihovu posebnu imovinu. Mogu da ugovore da samo neki prihodi stečeni u braku ulaze u njihovu zajedničku imovinu, a ostali u posebnu. Oni čak mogu ugovorom i da isključe režim posebne imovine i da se sve smatra zajedničkom imovinom. Ovakav ugovor mora biti u pisanoj formi i zaključuje se pred javnim beležnikom – rekla je Markovićeva.
Iako stalno gledamo holivudske filmove u kojima imamo prilike da vidimo advokate koji savetuju buduće supružnike oko imovine i učestvuju u zaključenju predbračnih ugovora sa njima i iako i naš zakon daje tu opciju, neznatan je broj do sada potpisanih predbračnih ugovora u Srbiji. Svakako je dobro znati koje su nam sve opcije na raspolaganju i koja su nam prava i obaveze, pa se po tome upravljati i birati režim koji nam najviše odgovara, da bi imovina u braku bila sporedna, a ne glavna sadržina braka.
Pročitaj još:
Papir ipak nešto znači: Prava i obaveze u vanbračnoj zajednici
