Slomljeno srce je nešto kroz šta svaka od nas prolazi bar jednom. Znamo koliko ovaj period može biti bolan i zato smo danas na Svetski dan knjige, izdvojili nekoliko romana koji će vam vratiti pozitivan stav na svet koji vas okružuje.
Ne garantujemo da će srce odmah zaceliti, ali sigurno će vam mnogo pomoći da ponovo budete one stare.
Pijev život- Jan Martel
Nakon potonuća teretnog broda, na površini surovog, plavog Tihog okeana ostaje da se Ijulja samo jedan čamac za spasavanje. Posada preostalog čamca sastoji se od hijene, orangutana, zebre sa slomljenom nogom, kraIjevskog bengalskog tigra od dvesta kila i Pija Patela, šesnaestogodišnjeg Indijca. Roman retkog i čudesnog pripovedanja koji može da vas natera da poverujete u Boga.
Čokolada- Džoana Haris
Čokolada je po prvi put u jednoj knjizi dobila mesto koje joj zasluženo pripada. Raskošna, mudra i nevaljala “Čokolada” je književna gozba u kojoj sva čula uživaju. Veličina Džoan Haris ne leži samo u pukoj priči, opažanju, smislu za humor i čudesnoj slici varoši u unutrašnjosti Francuske, nego i u umeću pripovedanja. Ovo je njen prvi roman po kome je snimljen istoimeni film.
Kao voda za čokoladu- Laura Eskivel
Ukratko, roman prati najmlađu kćer Titu koja se po obiteljskoj tradiciji mora brinuti za svoju majku do njene smrti, te je time onemogućena provesti život s ljubavi njenog života. Knjiga je podijeljena u dvanaest poglavlja, od kojih svako poglavlje sadrži recepte jela kojima je Tita prenosila svoje emocije i koja prate Titine važne događaje u životu.
Devojka sa bisernom minđušom- Trejsi Ševalije
Trejsi Ševalije je majstor rečitih pojedinosti, oživljenih slika u ovom istorijskom romanu o nastanhu jedne od najpoznatijih slika na svetu… Pomoću takvih pojedinosti Ševalije vodi čitaoca u svet slika, u atmosferu remek-dela koje istražuje: dirljivu, tajanstvenu, na mahove gotovo nepodnošljivo snažnu. Ponekad je atmosfera tako živa da čitalac može gotovo da je oseti, da je namiriše oko sebe.
Zamak u Pirinejima- Justejn Gorder
Roman Justejna Gordera Zamak u Pirinejima sačinjen je od elektronskih pisama koje razmenjuju Stejn i Sulrun posle sudbonosnog susreta u hotelu. No, daleko je važnije što glavni likovi različitim tumačenjem tajni iz prošlosti zapravo iznose dva osnovna pristupa u tumačenju nastanka i postojanja sveta i čoveka u njemu.
Ivana Davidović se po mnogo čemu razlikuje od svojih vršnjakinja.
Foto: Latif Adrović
Ova mlada devojka je sa samo 24 godine, dostigla poslovni uspeh velikih razmera samo uz pomoć svog talenta. Originalna i hrabra, Ivana je 2015. godine osnovala modni brend DISCIPLINA, koji je ubrzo osvojio srca mlađih generacija koje su urbane i neustrašive baš kao i komadi koje stvara ova mlada dizajnerka.
– Sve je počelo tako što sam odeću koju sam dizajnirala prodavala onlajn, preko interneta. Malo po malo, interesovanje za moj brend je postajalo toliko veliko da sam odlučila da otvorim svoj butik. Ljudi u Srbiji su još uvek pomalo nezgodni i nepoverljivi kada je onlajn kupovina u pitanju tako da je ovo zaista prava stvar- objašnjava Ivana.
Ipak, put do uspeha nije bio nimalo lak. Iako je imala jasnu poslovnu viziju, Ivana je na sebe morala da preuzme gomilu razlilčitih poslova kako bi se njena ideja ostvarila.
– Bilo je jako teško sve ovo ostvariti od samog početka jer sam ja radila bukvalno sve. Od kurirskog posla i dostavljanjan garderobe do dizajna. Ipak, toliko volim to što radim da mi ne predstavlja neki veliki problem. Zaista uživam u tome. Naravno, bila mi je potrebna velika hrabrost da pokrenem sama ovako nešto, ali mi je dosta olakšala sama situacija i činjenica da je sve počelo nekako spontano. Nisam očekivala da će moj brend i dizajn toliko da se svidi ljudima, ali polako sam evo došla i do svoje prve radnje, a ja se nadam da će ih biti još. Planiram da napravim dečiju kolekciju jer mi se mnogo majki javlja sa tom željom s obzirom da im se sviđa taj kežual strit stajl- priča Ivana.
Foto: Latif Adrović
– DISCIPLINA je moj brend za koji dizajniram, ali sarađujem sa par stranih i domaćih dizajnera. Kada stvaram, polazim od sebe i od onoga što bih ja nosila. Teško mi je bilo da pronađem nešto što bi meni sasvim odgovaralo i onda sam tako i počela sa idejom da napravim nešto za sebe, prijatelje i ljude koje poznajem. Samo ime brenda je došlo od lične discipline i načina na koji sam ja vaspitana i odgajana. Navikla sam na onu čuvenu rečenicu “red, rad i disciplina” i spontano je došlo do takvog naziva. Slučajnost je i da su prva dva slova u stvari moji inicijali, pa kada se tako sve potrefilo ime se samo nametnulo- objašnjava Ivana.
Dizajn i odeća koju Ivana stvara je namenjen svakome ko se prepoznaje u takvom stilu odevanja, bez neke ciljne grupe. Ipak, najviše se javljaju i kupuju mladi ljudi.
– Želim da devojke pobegnu od te “uniformisanosti” koja se sada nameće. Odeća koju dizajniram ima moj lični pečat i mislim da je jako bitno da ljudi shvate da treba da budu unikatni. Detalji mogu da učine velike stvari za autfit i treba pobeći što dalje od tog preslikanog izgleda mladih koji se danas forsira. To je još jedan od razloga zašto sam uopšte počela da se bavim ovim poslom, beg od uniformisanosti- zaključuje Ivana.
Istorija kineskog umeća čitanja s lica stara je više od 3.000 godina.
Po izgledu usana ili boji očiju možete mnogo toga saznati o nekome. Ipak, oblik i veličina nosa najbolji su pokazatelji ljudskog karaktera.
Tako je usvojeno da oblik nosa razotkriva životnu snagu i seksualnu potenciju čoveka. Navodno, ukoliko želite da saznate nešto više o vašem muškarcu, pogledajte mu u nosić i pročitajte objašnjenje.
U korist ovoj teoriji ide i činjenica da su u toku istorije mnoge ličnosti koje su donele “promene” jednostavno imale veliki nos! Tako se zna da su Napoleon, Kleopatra, Aleksandar Veliki, Atila Bič Božiji i mnogi drugi imali ovu posebnu karakteristiku.
Dakle, ako je verovati kineskoj kulturi, oblik nosa može svašta da vam kaže o muškarcu sa kojom imate posla.
PRĆAST
On je razuman, praktičan i staložen. Ima mnogo prijatelja i najsrećniji je kad može da pomogne ljudima koje voli. Vrlo je duhovit i zabavan i uvek je u centru pažnje. Ambiciozan je i trudi se da na profesionalnom planu postigne uspeh. Ako mu poverite svoju najintimniju tajnu, nikada je neće odati.
Ne voli avanture i uživa u dugim i romantičnim ljubavnim vezama.
PRAVILAN
Brzo se zaljubljuje i voli duge veze. Veran je, ali je u isto vreme i ljubomoran. Vrlo je znatiželjan i sklon je eksperimentisanju.
Voli da analizira situacije, pa ga ljudi često doživljavaju kao cepidlaku. Privlače ga stidljive žene, oko kojih mora da se potrudi kako bi ih osvojio. Prilično je uobražen i sklon omalovažavanju ljudi koji su slabiji od njega.
MESNAT
Velikodušan je i vrlo emotivan. Teško pokazuje osećaje. Dočeka li četrdesetu godinu bez partnerke, postoji mogućnost da se nikad ne oženi. Želi li nešto da postigne u životu, moraće dobro da se namuči.
Odličan je ljubavnik i zna da usreći svoju partnerku. Voli da dominira, zbog čega obično ima problema u vezi. Voli snažne i stabilne žene, koje će mu biti oslonac kad zapadne u krizu.
KUKAST
Na prvi pogled, on je snažan, stabilan i uporan. Međutim, ispod te maske krije se nesiguran muškarac, koji često nije u stanju sam da reši svoje probleme. Vrlo je nestrpljiv, voli da se svađa, misli da je samo on u pravu, pa ga ljudi često doživljavaju kao velikog džangrizavca.
Ljubavne veze ga privlače prvenstveno radi zadovoljavanja seksualnih potreba i ničega više, pa su za njega duge veze glupost.
Ipak, iako se možda dogodi da je povezana dužina nosa sa nekim karakteristikama, to nikako nije istina. Tako da je ovaj izraz ipak samo mit koji se ustalio i u našem narodu.
“Sad je 23.03 i upravo šaljem poruke tvom dečku. Dobro, ne baš tvom, ali ovo pišem tebi. Devojci koja nema pojma da dečko koga voli upravo meni objašnjava šta sve želi da mi radi, šalje svoje fotografije i smajliće. Ja sam druga žena. Nisam kurva, iako bi me ti rado tako zvala. Ne odgovaram stereotipu druge žene. Znate na koji mislim – sve savršene fotografije na Instagramu, zanosne duge kose i svih pravih oblina. To nisam ja. Nisam ništa posebno. Nisam ni lepša, ni smešnija od vas, ili bolja u krevetu od vas. Nisam sponzoruša. Jako sam obična.
Ali ipak, zadnjih pet veza koje sam imala, i tu termin veza koristim uopšteno, bile su sa sa zauzetim muškarcima. Imam prijateljice koje nikad ne bi bile kao ja. Čim čuju da je frajer zauzet, odmah je nedodirljiv. Ne znam zašto sam ja drugačija. Ne znam zašto me privlače zauzeti muškarci. Bliski, muški, prijatelj misli da je to zato jer imam “problema sa vezivanjem”. Njegova teorija je da ako je frajer nedostupan, da mi je odmah privlačniji jer sam svesna da ta veza nema budućnosti. Psiholog kod kog sam išla bio je uveren da je sve to posledica duboke nesigurnosti i potrebe da se potvrdi moja vrednost. Razumem o čemu je pričala, ego mi raste kad dobri muškarci sa mnom varaju svoje devojke. Iskreno, mislim da su svi ti romantični filmovi, koje sam pogledala i knjige koje sam pročitala izopačili moj um i da sam postala zavisnik od ideje o velikoj romansi”, napisala je u svom pismu čitateljka portala “Reddit”.
Foto: Profimedia
Ona je priznala i da mašta da je Mia iz filma “Zapravo ljubav”, Dženifer Lopez iz “Venčanje iz snova” ili Meredit iz “Uvoda u anatomiju”. Kaže i da se čudi koliko su muškarci zapravo voljni da varaju i koliko je među njima dobrih momaka.
“Nisu tu u pitanju “igrači”, to su obični momci koji vole svoje devojke, ali iz nekog razloga ulaze u svet prevare. Želim da razjasnim nešto – nije da sedim ovde i zlobno smišljam kako da uništim tvoju vezu – jednostavno mi se čini da mi nedostaje deo koji bi saosećao sa tobom. Nije da sam hladna osoba, ali ti za mene nisi stvarna. Nikad te nisam upoznala. I to mi nekako dopušta da radim ovakve stvari. Lakše mi je da budem druga žena bez krivice, samo sa puno frustracije jer ne mogu da ga viđam više, jer nije slobodan večeras jer dolaze tvoji roditelji ili izvodi tebe za tvoj rođendan. Možda bi bilo drugačije da sam ja ta koju vara, ali budući da nisam, možda jednostavno ne mogu da shvatim bol koju žena proživi kad otkrije prevaru. Ponekad mislim da sam prokleta. Bez obzira na to što se tebi čini da ja imam sve i da sam u boljem položaju od tebe realnost je da je u početku uzbudljivo i laskavo biti druga, ali ja ću uvek biti na drugom mestu. To saznanje je bolno. Tada je vreme za nekog novog, fantastičnog i zauzetog čoveka i krug se nastavlja. Naravno, dok ne pronađem svoj srećan kraj.”
U nastavku ovog teksta pokušaćemo da odgonetnemo sve misterije koja su vezane za ovaj predivni cvet, a na samom početku njegovoj osnovnoj simbolici dodajemo vernost, istrajnost i neprekidnost koja se najbolje ogleda u njegovoj raskošno plavoj boji.
Skrivena poruka ovog vesnika proleća glasi: voliš li me, jer se smatra da njegov opojni miris pomaže da čak i najhladnija osoba na svetu otvori svoje srce i oseti ljubav prema drugima.
Foto: Profimedia
Sam naziv ovog cveta u bukvalnom prevodu označava plavo zvono (bluebell) iako se smatra da je izvedeno od imena grčkog pastira Endimiona u koga se zaljubila boginja Meseca Selena. Upravo tu počinje misterija koja okružuje ovaj cvet. Neki smatraju da je u uskoj vezi sa pomenutim pastirom koji zahvaljujući večnom snu poseduje i večnu mladost, dok lepa boginja svake noći silazi k njemu da ga poljubi. Odatle ona negativnija simbolika zumbula koji u sebi nosi poruku tuge, sete i nedostižnosti. Drugi, pak, više veruju u stare keltske legende koje ovaj cvet stavljaju u direktnu vezu sa vilama, pa se samim tim za zumbul često može čuti da je i opasan cvet koji čoveka može da opčini, odnosno omađija. Verovali ili ne, deo engleskog folklora je i priča da zumbul “zvoni” i na taj način obaveštava veštice da je vreme da se okupe, a posebno je “opasno” proći poljem zumbula, jer su upravo tada moći toliko jake da vas mogu koštati i gubitka duše!
Foto: Profimedia
Ruku na srce, nisu baš sve legende podjednako okrutne prema ovom malom cvetu. Postoje i mnogo pozitivnija predanja koja kažu da nošenjem venca načinjenog od višebojnih cvetova zumbula dobijate moć odnosno hrabrost da uvek, u svakom trenutku i na svakom mestu govorite istinu. Drugo predanje kaže da su srećni svi oni koji uspeju da okrenu unutrašnju stranu zumbula bez da pritom pocepaju njegove nežne latice, jer upravo na taj način dobijaju garanciju da će ubrzo osvojiti srce osobe koju vole. Valja napomenuti da je, osim izgleda, upravo miris zumbula taj koji ima moć da vraća ravnotežu i harmoniju u narušene međuljudske odnose, pa ga zato slobodno možete pokloniti osobi koja očekuje vaše izvinjenje. Zumbul je stoga idealan za sve one koji se povremeno osećaju izolovano, nevoljeno ili usamljeno, čak i u društvu. Slobodno ga možemo nazvati cvetom koji vraća veru i prekopotrebnu sigurnost, i koji pomaže da se bolje nosimo sa iznenadnim i stresnim situacijama.
Na kraju dodajmo i to da je osnovna simbolika zumbula poniznost, što je najverovatnije povezano sa samim izgledom cveta (takozvano obešeno zvono) koji asocira na osobu pognute glave. Međutim, u upravo u ovoj slici se nazire i simbol duboke zahvalnosti, pa i večne ljubavi i obavezivanja na trajnu posvećenost. Kako zumbule možemo naći gotovo svuda oko nas, oni su i idealan način da nekog podsetimo da smo spremni da mu pružimo podršku u svakom mogućem trenutku i na svakom mestu, odnosno da uvek može računati na našu dobrotu (zumbul bele boje), prijatno druženje (ružičasti), i odanost (onaj plave boje). Koja god verzija priče da vam odgovara, verujemo da će zumbul biti idealan poklon koji će omekšati i najtrvđe srce!
Šerlok je britanska kriminalistička serija koja predstavlja savremenu verziju detektivskih priča o Šerloku Holmsu čiji je autor Artur Konan Dojl. Holmesa glumi Benedikt Kamberbeč, dok njegovog vernog prijatelja i kolegu, doktora Votsona tumači Martin Frimen.
Igra prestola
Serija zasnovana na istoimenim epsko-fantastičnim bestselerima Džordža R. R. Martina, predstavlja epsku priču o izdaji i plemstvu u zemlji Vesteros, u kojoj leta i zime mogu trajati godinama i u kojoj je samo žeđ za moći večna.
Američka Horor priča
Ovo je serija koja vas na odličan način vodi kroz razne horor priče koje smo do sada slušali ali na jedan sasvim nov način koji će vas oduševiti. Savetujemo da ne gledate ovu seriju same!
Grejeva Anatomija
Sve žene vole serije sa zgodnim doktorima, lepim medicinskim sestrama, kljubavnim trouglovima i raznim situacijama koje se dešavaju u bolnici. Ukoliko vas je ovaj opis zainteresovao, Grejeva anatomija je savršena serija za vas.
Prava krv
Možete li da zamislite kako bi izgelealo kada bi vampiri priznali javno da postoje, a vi se zaljubite baš u jednog od njih? Ovo je savršena serija za vas ukoliko želite ljubav, akciju i neke veoma “vrele” scene.
Poslovi preko studentske i omladinske zadruge mogu biti privremenog, povremenog ili sezonskog karaktera.
Imajte na umu da sudentima i učenicima do 26 godina prilikom ovakvog angažovanja ne ide radni staž, dok nezaposleni do 30 godina imaju pravo na zdravstveno osiguranje i upisuje im se staž u radnu knjižicu.
Poslovi koji se najbiše dobijaju preko studentske i omladinske zadruge su sledeći:
Anketiranje
Opis posla najčešće podrazumeva telefonsko i terensko anketiranje. Upornost, komunikativnosti i kultura ophođenja su poželjne karakteristike kod kandidata. Pouzdani saradnici su najčešće plaćeni po učinku.
Foto: Profimedia
Call centar operater
Rad u call centru podrazumeva poznavanje jednog ili više stranih jezika. Elokventnost, komunikativnosti i kultura ophođenja su poželjne karakteristike kod kandidata.
Administrativni radnik
Poslovi vezani za administraciju, knjiženje, evidenciju dospelih obaveza, slanje izveštaja i plaćanje troškova. Znanje rada na računaru, dobra organizovanost i pouzdanost, karakteristike su koje treba da budu odlika kvalitetnog administrativnog radnika.
Fizički poslovi
Fizički poslovi najčešće podrazumevaju poslove utovara, istovara i prenošenja robe.
Pakovanje robe
Posao pakovanja robe se najčešće odvija u proizvodnji ili magacinu poslodavca. Podrazumeva lakše fizičke poslove.
Deklarisanje robe
Posao lepljenje deklaracija na proizvode. Potražnja za radnicima najčešće je u firmama koje se bave logistikom i trgovinom.
Foto: Profimedia
Deljenje flajera
Posao se odnosi na deljenje flajera i promotivnih materijala na različitim lokacijama u cilju informisanja i promovisanja usluga, proizvoda i aktivnosti. Angažovanje je naječešće na nekoliko dana.
Promocije
Za posao promotera, uglavnom se traže mladi prijatnog izgleda, komunikativni i pozitivni. Angažovanje za promociju brendova, usluga i aktivnosti.
Prodaja
Prodavci su anagažovani najčešće za rad u butiku, ali mogu biti i druga prodajna mesta u pitanju. Mogućnost terenske prodaje proizvoda za firme, sa fleksibilnim radnim vremenom, uz najčešće plaćanje po učinku. Komunikativnost, prodornost i fokusiranost na ciljeve su najčešći zahtevi poslodavca. Prodavac može biti i sezonski posao, kao na primer prodaja sladoleda, kokica i slično.
Konobari i šankeri
Rad u ugostiteljskim objektima za koji su najčešće potrebni ljudi sa iskustvom. Opis posla podrazumeva pripremu i služenje pića, održavanje šanka i higijene.
Spremačice i sobarice
Posao održavanja urednosti i higijene poslovnih i drugih prostorija. Mogućnost rada u hotelima.
Redari
Redari su angažovani na održavanju reda na sportskim, muzičkim i drugim manifestacijama. Posao podrazumeva visoku disciplinu i primereno ponašanje.
Svi smo čuli od muškaraca sa manjkom kose da je razlog tome veliki broj testosterona.
Što je ćelavija glava to znači da imate posla sa velikom muškarčinom. Neke smatraju da je ovo apsolutna glupost dok drugi veruju da je istina. Ipak, iako broj testosterona nikako nije direktno povezan sa gubljenjem kose ispitivanja su donela neke čudne rezultate.
Najnovije istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Pensilvaniji, pokazalo je da se ćelavi muškarci čine snažnijim i dominantnijim nego ostali. Takođe, svi bez dlake na glavi izgledaju više, jače i odaju utisak osobe sa većim potencijalom da postane vođa.
Kako prenosi “The Daily Mail”, naučnik Albert Manes sa Univerziteta u Pensilvaniji sproveo je tri eksperimenta u kome je istraživao kako ljudi gledaju na ćelave muškarce.
– Bio sam iznenađen kada sam shvatio da se percepcija dominantnosti i muškosti prenosi na konkretne fizičke karakteristike, kao što su visina i snaga- kaže Manes.
U prvom eksperimentu, ispitanici su gledali fotografije ljudi približne starosti, ali sa različitom količinom kose na glavi. Mnogo veće ocene, kada je u pitanju percepcija moći, uticaja i autoriteta, su dobili muškarci bez kose.
Drugi eksperiment se sastojao u tome što je svaki muškarac prikazan dva puta – sa i bez kose. Ćelavu verziju muškarca je većina smatrala dominantnijom, snažnijoš, pa čak i višom.
Ćelavi muškarci su “pobedili” i u trećem eksperimentu, gde je ispitanicima dat samo opis muškarca. Ponovo, većina je ocenila ćelave kao dominantnije.
Taj romantični čin kao da je bio najava budućeg života strane, a srpske kraljice. Produžila je svetorodnu lozu Nemanjića, postala najveća zadužbinarka među srpskim vladarkama. Jelena Anžujska (1236-1314) životni vek provela je u balansiranju Istoka i Zapada.
Dopisivala se s pravoslavnim duhovnim ocima, a papa ju je nazivao “svojom u Hristu najmilijom kćeri”. Branila je katoličanstvo, podizala katoličke crkve, ali i pravoslavne. U svojoj pravoslavnoj zadužbini se i zamonašila, postala svetiteljka.
Neobična vladarka iz kuće Nemanjića imala je velikog udela u istoriji Srbije više od šest decenija. Jelena Anžujska je prva žena u srpskoj književnosti kojoj je posvećeno žitije, a upravo pisac živopisa, arhiepiskop Danilo II, govori o njenom plemićkom poreklu: “Ova blagočastiva i hristoljubiva blažena gospođa Jelena bila je od plemena fruškoga (francuskoga), kći slavnih roditelja, koji su bili u velikom bogatstvu i slavi.”
Nije tačno utvđeno iz koje je grane anžujske porodice – vladara Francuske, Sicilije i delova vizantijskog carstva došla. Neki smatraju da je bila u srodstvu sa samim Šarlom Anžujskim, napuljskim krajem, drugi da je potomak francuskih plemića koji su vladali grčkim oblastima, treći kažu da je ćerka Isaka Drugoj Anđela i mađarske princeze Margarete-Marije. Rodila je petoro dece, Dragutina i Milutina, koji su postali kraljevi srpski, kao i kćerku Brnču, udatu za župana Đurđa, sina Stefana koji je umro mlad, i još jednu kćerku, kojoj se ne zna ime.
Jelena Anžujska
Kraljica “oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka…” bila je jedna od najprosvećenijih žena u Srbiji tog vremena. Govorila je više stranih jezika, a kasnije upravljanje delovima srpske države svedoči i o njenim političkim veštinama. “Poznavajući sve knjige bila je gotova da odgovori svakome ko je pita”, beleži njen biograf.
Nova kraljica morala je biti novina u svom udajom stečenom domu, ali razlike koje sa roditeljskom kućom samo je pretočila u prednosti. Srpski dvor obogatila je tekovinama dalekog sveta u kome je odrasla, pa je zahvaljujući njoj nastala dvorska biblioteka, sastavljale su se “knjige božastvene”. Na svom dvoru u Brnjacima osnovala je internat za devojke bez roditelja i one iz siromašnih kuća, prvu poznatu žensku školu u Evropi u okviru kraljevskog dvora. Devojke je podučavala ručnom radu i kućnim poslovima, vaspitanju dece, ali im je davala i muzičko i osnovno literarno obrazovanje. Njene štićenice su po pravilu dobijale i dobre muževe, a kraljica se starala da za svaku obezbedi pristojan miraz.
A post shared by Narodni muzej Kraljevo (@muzej.kraljevo) on
“A kada su odrasle, udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimala je druge devojke kao i prve.“ Među kraljičinim štićenicama, okružena njenom ljubavlju i pažnjom, bila je i maloletna Simonida, supruga kralja Milutina, koja je tu provela godine do zrelosti za brak.
Na dvoru kraljice Jelene izrađivalo se i skupoceno crkveno posuđe, odežde za jereje, naručivale se knjige i ikone. A kada je o kulturi ove obrazovane žene reč, neprocenjiva je njena redovna prepiska sa svetim ocima u Jerusalimu i na Svetoj gori. Monasi bi nosili „spisak njezinih grehova, i otuda su ponovo donosili pisane zapovesti, koje su na korist njezine duše.“ Iz dela pisma o gresima i oproštaju koje je naveo arhiepiskop Danilo II primetna je učenost kraljičina i sposobnost da se vešto metaforom izrazi: „Pošto je naš um obuzet metežom životnih pohota, kao što se lađa na morskoj pučini ljulja od morskih talasa, tako i ja grešna ljuto tonem u gresima mojima.“
A post shared by Narodni muzej Kraljevo (@muzej.kraljevo) on
Tu su i svedočanstva o prepisci kraljice sa Dubrovčnima i obećanje da će ih na vreme izvestiti ukoliko kralj Uroš na njih pošalje vojsku, prepiska sa brojnim stranim državnicima, kao i sa papom, koji je naziva „svojom u Hristu najmilijom kćeri“.
Kraljica se razlikovala o drugih vladarki tog toba i po tome što je bila veoma zainteresovana za političku situaciju svoje zemlje. Kraljice obično nisu imale pristup državnoj politici, a ona je, nakon što je princ Dragutin svrgao oca s prestola 1276. godine, na upravljanje dobila oblast Zete, Trebinja, krajeve oko Plava i Gornjeg Ibra. Posle smrti kralja Uroša I, monaha Simona, kraljica takozvanim „Zemljama kraljice matere“ upravlja skoro tri decenije.
Foto: Profimedia
– Ona je svojom oblašću upravljala kao pravi vladar. Imala je sopstvenu centralnu i lokalnu upravu, svoje kaznace, tepčije, sudije, župane, svoju vlastelu i vojsku. Raspolagala je prihodima od carina, koje su ubirane na prodatu robu po gradovima i trgovima, i davala ih pod zakup.Vodila je brigu o snabdevanju primorskih gradova žitom iz Južne Italije, a sa Dubrovnikom je samostalno sklapala ugovore o saradnji i prijateljstvu… Teritorije koje su joj dodeljene predstavljale su posebnu ‘državu’ kraljice Jelene – beleži Miloš Blagojević u knjizi „Srbija Nemanjića i Hilandar.“
Katolkinja pre udaje za kralja Uroša I, Jelena Anžujska i kasnije je štitila katolike i njihove hramove, posebno u svojoj oblasti. U priobalnom delu gradila je katoličke crkve, među kojima se ističu franjevački manastiri u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru. Pomagala je Bogorodičinu opatiju na Mljetu, pored barske nadbiskupije osnovala je biskupiju u obnovljenom gradu Sava (danas Sapa u Albaniji). Ali, isto tako redovno je darivala manastire u Jerusalimu, Sinaju i Svetoj Gori, Manastiru Mileševi poklonila je nomokanon i razne druge crkvene predmete. Nadgledala je izgradnju manastira Sopoćani i Gračanica, a posebna po arhitekturi je njena zadužbina Manastir Gradac.
Njena veličanstvena zadužbina, gde drugo nego u Dolini jorgovana, svedoči o srpskoj kraljici francuske krvi. Manastir predstavlja neobičan spoj dva različita arhitektonska stila – romaničkog i gotičkog. Nadahnuta ličnošću prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save, kraljica traži da freskopisac njenu zadužbinu oslika po uzoru na Studenicu, Bogoridičinu crkvu, koja je nastala kao realizacija zamisli upravo Save Nemanjića. Zapadni deo naosa predstavlja ciklus slika života ovog svetitelja, što je sasvim novo u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Kraljica Jelena još jednom istupa kao žena sveže i smele ideje.
Oko 1280. godine zamonašila se u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole u Skadru. I kao monahinja Jelisaveta nastavila je da živi na svom dvoru u Brnjacima i da vlada kao kraljica. Asketski skromna, uspela je da svoj dvor saačuva od elitizma, kulturu da približi narodu.
Dani Jorgovana
Nen portert nije oslikan u njenoj zadužbini, ali manastir Sopoćani, Arilje, Gračanica, Đurđevi stupovi, kao i ikona koju je poklonila Rimu čuvaju njen lik.
Kraljica Jelena Anžujska umrla je 1314. godine i sahranjena je u grobnici gradačke crkve. Legenda kaže da se posle tri godine javila jednom monahu u snu i tražila da izvade njeno telo iz zemlje. To je i učijeno, u grobu je pronađeno telo „gde leži kao u rosi“, posle čega je i kanonizovana. Manastir Gradac je više puta bio pustošen, mošti su nestale, a u manastiru Tvrdoš kao veliku svetinja čuva se ruka ove nesvakidašnje žene.
U porti Manastira Gradac svake godine u maju, kada jorgovani najviše cvetaju, održava se manifestacija „Dani kraljice Jelene“. Tad se svi podsete i kralja koji je znao da obezbedi svojoj zemlji moć i blagostanje, ali i da nežnim cvetovima dočeka ženu koja je njegovu zemlju zavolela kao svoju, devojke u njoj obrazovala kao da su joj ćerke, a sinove rađala da budu srpski kraljevi i da se uvek “opominju da u porod i vaspitanici hrišćanske vere i naroda blagovernoga”.
Ova Srpkinja pored prefinjenog stila ima i lepu životnu priču koja prati njen rad. Ona svaki detalj garderobe danas kroji sa većom ljubavlju jer u svom poslu ima podršku emotivnog partnera.
– Puno mi znači podrška mog dečka, on je 50 odsto, ja sam druga polovina pa tako zajedno stvaramo celinu – uz širok osmeh priča Jelena.
Jelena Kovačević
Njihova ljubavna romansa ima priču kao iz filmova. On je Kris Briolan, Parižanin koji je modni stručnjak. Njih dvoje su se upoznali na Serbia Fashion Week-u u Novom Sadu, a njegovu pažnju u tom trenutku privukle su ni manje ni više nego – njene čizme. Tako su se upoznali i počeli da sarađuju. Krojenje i saveti o modi bile su njihove uobičajene teme neko vreme, sve dok se nisu pojavile prve varnice među njima.
– Kasnije sam se zaljubio u njene noge (smeh). Ona je divna žena i jako sam srećan što živimo i radimo zajedno. Mi smo srpsko-francuska veza, a živimo na relaciji Pariz-Novi Sad-Beograd – kaže Kris.
Jelena i Kris
Ono što je skretalo pažnju jeste to što je cela kolekcija bila crno bela, malo neobična kombinacija za proleće i leto. Barem nama koji nismo modni stručnjaci. A onda su nam oni objasnili njihovu ideju i inspiraciju.
– Ovo je bazična kolekcija u kojoj smo izmiksovali tri stvari: minimalizam, malo francuskog šika i italijanskog glamura odnosno ekstravagancije, sa detaljima u boji. Kolekcija je van vremenska, što znači da može uvek da se nosi – objasnili su oni.
Foto: Latif Adrović
Materijali su, gotovo više od 70 odsto prirodni, pa su spojeni muslin, viskoza, žoržet… Takođe, obuća je ono što je takođe neobičan, a interesantan sklop u ovoj kolekciji.
– Zanimljiva je kombinacija obuće, krenuli smo sa čizmama, a posle toga sam napravila rimljanke i sada najnovije su sandale i cipele. Nekako u poslednje vreme izbegavam štikle, a ovo je neki kompromis da nam da na visini, eleganciji i držanju, a da nam bude udobno – kaže Jelena koja dodaje da je obuća na platformu i elegantna i sportska, pa je htela da pokaže da i svečane haljine mogu da se ponesu oz obuću koja nije štikla.
Ime Olivera nastalo je od reči Olea što znači maslina.
Maslina se smatra svetom biljkom. Simbolizuje mudrost, znanje, uspeh, pobedu, nagradu, mir, plodnost, snagu, postojanost, blagostanje, zdravlje, večnost…
Legenda o nastanku masline
Prema legendi boginja Atina (grčka boginja mudrosti, veštine, znanja, umetnosti, inspiracije i hrabrosti) i bog Posejdon (grčki bog mora) su želeli da na istom mestu izgrade grad sa svojim imenom.
Kako ni Atina ni Posejdon nisu odustajali od svojih namera, među njima je nastala rasprava ko će na tom mestu sagraditi svoj grad.
Zevs (grčki vrhovni bog) je rešio da grad dobije onaj ko mu podari lepši i vredniji dar.
Posejdon je pokušao da svojim darovima odnese pobedu, ali je Atina stvorila maslinu i na taj način pobedila Posejdona jer je maslina bila lepši i vredniji dar, a bog Zevs joj je dozvolio da grad bude nazvan njenim imenom.
Boginja Atina je zatim prema legendi stvorila grad Atinu (sadašnji glavni grad Grčke).
Još od davnina su starije žene znale da zagledaju devojku u drugom stanju i da vrše “ultrazvučni pregled”.
Njihovi rezultati su bili prosti: ako trudnica ima jako izbočen stomak, koja je nalik rukometnoj lopti, sigurno nosi dečaka, a ako je se stomak širi po sredini, u pitanju je devojčica.
Da li je to tačno? Naravno da NE!!!
Ovaj mit pada u vodu zato što oblik stomaka kod žena u drugom stanju zavisi od mnogo drugih faktora. Prva stvar je veličina bebe, pa što se beba više razvije i što je teža svakako da će stomak biti veći. Sa druge strane spušten ili izbočen stomak određuje položaj ploda u materici, pa ako je beba leđima okrenuta ka prednjoj strani stomak će biti izbočen, a ako su leđa ploda paralelna sa leđima majke, stomak će biti nešto ravniji.
Danas postoje razni poslovi koje donosi svet manekenstva, selfija, poziranja i lepote.
Pre su za lepotice postojali šminkeri i stilisti, a danas verovali ili ne postoje i oni koji vam svuda na telo nanose kremu.
Foto: Profimedia
Tako se na snimanjima poznatih lepotica okolo nalazi bar dvoje ljudi koji joj nanose sve što je potrebno da bi svaki deo njenog tela izgledao privlačno.
Da li ste oduvek želeli da se bavite novnarstvom ili je to sudbina odredila kao vaš poziv?
Moja priča o novinarstvu počinje još od pre desetak i kusur godina. Oduvek sam volela televiziju ali i pisano novinarstvo. Kao mala sam sa uživanjem gledala neke od naših poznatih spikera i voditelja i još tada sam znala da ću se i ja jednog dana baviti upravo tim poslom. Prvo novinarsko i radijsko iskustvo stekla sam na tadašnjem “Trend” radiju u svom rodnom gradu Aleksandrovcu Župskom davne 2006. godine. Tačno je kada kažu da radio ima dušu jer to je poseban mediji. Nakon tog iskustva upisujem “Akademiju Lepih Umetnosti” i selim se Beograd. Nakon zavšene prve godine studija dobijam poziv od tadašnjeg profesora Saše Barbulovića (urednika Jutarnjeg programa RTS) da zajedno sa još par kolega sa klase budemo na praksi u desku Jutarnjeg programa RTS. Od tog momenta televizija postaje moj život. Nešto kasnije igrom slučaja (a ništa slučajno nije) dolazim na Televiziji Kopernikus na kojoj radim već skoro sedam godina i postajem jedno od prepoznatljivih tv lica ove kuće. Pre par godina pisala sam i za časopis “Srpska stvar”. Emisije koje vodim i uređujem su: Kafenisanje, Na kafi sa…, ali me zato takođe možete videti u vikend izdanjima emisija Kcn popodne ili Kcn Matineu pa čak i u emisiji Hipokrat koja se bazira na temama koje su posvećene zdravlju. Za mene je novinastvo moj stil i način života, neprestana avantura za nečim novim, drugačijim i inspirativnim…Profesija koja me me je puno čemu naučila ali i koja traži da joj se u potpunosti predaš do kraja.
Koliko je bilo teško i naporno građenje ovakve karijere kakvu imate danas i da li su vam se snovi ostvarili?
Bilo je momenata kada sam se pitala šta će meni ovo sve u životu? Ali to su razne situacije u kojima se borite za realizaciju svojih ideja ili zamisli u kojima želite da ostavite lični pečat. Nešto po čemu ćete biti prepoznatljivi i drugačiji od drugih. Sama priroda mi je po malo buntovna i ne volim nepravdu i laž, pa onda to uvek rezultira sukobima sa nadređenima ili osobama koje žele da vas ukalupe. Ali, sve na kraju dođe na svoje. Smatram da moje vreme u profesionalnom smislu tek dolazi.
U toku karijere ste imali priliku da razgovarate sa značajnim ličnostima sa javne scene. Ko je od njih ostavio pozitivan utisak, a ko vas je možda razočarao?
Veliki broj naših značajnih ličnosti je na mene je ostavio pozitivan utisak jer sam imala prilike da sarađujem sa divnim sagovornicima i vrhunskim profesionalcima poput pokojnog Gage Nikolića, Merime Njegomir, Bilje Krstić, Miše Mijatovića i mnogih drugih. Svi navedeni su vrhunski umetnici, a opet toliko jednostavni. Valjda je u njima njihova veličina. Nije bilo sagovornika koji su me razočarali ili neprijatno iznenadili.
Da li je bilo trenutaka kada želite da odustanete od ovog poziva i šta vam je tada vraćalo veru?
Ljubav prema ovom poslu,vera u sebe, pozitivan stav prema svemu što nam se dešava (bilo dobro ili loše), ogroman trud i rad svakako su mi puno pomogli da nastavim dalje svojim putem. Ne smem zaboraviti da spomenem svoje roditelje i brata Dejana koji su uvek bili tu kao najveća podrška. Draga koleginica Gordana Mašić je takodje zaslužna za moj profesionalni napredak kao i jedna osoba koja je mom srcu posebno draga i koja je uvek tu da razume i pre svega veruje u mene…Zbog njih i zbog sebe uvek idem napred!
Šta je po vama potrebno da bi žena bila sasvim ispunjena i kompletna?
Da bi žena bila potpuna i kompletna, prvo mora biti svesna sebe, svojih kvaliteta ali i svojih mana. Mora biti drugačija od većine drugih, dovoljno smela da iznese svoje stavove i da ih brani, da bude odgovorna i požrtvovana, a iznad svega voljena i da voli. Ljubav je ta koja pokreće sve!
Siromaštvo, raslojavanje društva, socijalni pritisci su osnov za rasplamsavanje psiholoških pritisaka koji neminovno vode u bežanje od realnosti, najčešće uz pomoć alkohola, droge, a samim tim kao krajnji ishod svega toga dolazi do agresije i nasilnog ponašanja, kako u porodici, tako i van nje.
– Možemo razumeti zašto dolazi do nasilja, ali to ni u kom slučaju ne znači da je to što nam je njegov razvojni put poznat, takvo ponašanje dozvoljeno i opravdano. Naprotiv i sami smo učesnici u širenju nasilja ako žmurimo, pravimo se da ga ne vidimo i dozvoljavamo ga, bilo nad nama, bilo nad našim bližnjima – kaže Tanja Marković, advokat.
Teško je suočiti se sa tim da je neko naš od koga očekujemo podršku, supružnik, dete, otac, majka, u stvari nasilnik i šteti nam, pa u isto vreme osećamo i bes i sažaljenje prema toj osobi, a u celom tom začaranom krugu postajemo sve slabiji i sve nemoćniji da se izvučemo iz njega. Tako slabi ne možemo više pomoći ni sebi, a kamoli članu porodice koji nas maltretira, a kome je isto potrebna pomoć. Zato moramo reagovati na vreme, a na raspolaganju nam stoji više opcija.
Važno je znati da postoje sigurne kuće, psihološka savetovališta, pravna pomoć, državne službe i organizacije koji vam stoje na raspolaganju za pomoć. Više o tome potražite OVDE.
Ukoliko imate pitanje za advokata Tanju Marković, pišite nam u komentarima, a ona će vam lično odgovoriti!
Budući da se ovde bavimo pravnim aspektom zaštite od nasilja u porodici važno je u startu naglasiti da je u srpskom pravu nasilje u porodici krivično delo propisano članom 194 Krivičnog zakonika, a za koje je propisana kazna zatvora i do 15 godina, u zavisnosti od težine izvršenog nasilja.
– Osoba koja trpi nasilje može otići u prvu policijsku stanicu i prijaviti nasilje, a policija će odmah reagovati. Osoba se može obratiti i Centru za socijalni rad gde će dobiti potrebnu psihološku pomoć, a i pravnu jer je Centar takođe ovlašćen za pokretanje sudskog postupka, kao i prikupljanje dokaza da zaista postoji nasilje u porodici. Ako je nasilje bilo fizičko, izuzetno je bitno otići u zdravstvenu ustanovu gde ćete reći šta se desilo i biti pregledani, dobiti izveštaj lekara, što će kasnije biti dokaz na sudu. Dokaz na sudu su i izjave svedoka, kao i predmeti koji su korišćeni prilikom sprovođenja nasilja. Takođe je važno znati da pravnu zaštitu ne uživa samo osoba koja je fizički zlostavljanja, već i psihološki, seksualno, ekonomski. Uhođenje osobe, zabrana da se zaposli, prekomerna ljubomora, uskraćivanje novca, sve to spada u nasilje – objašnjava Markovićeva.
Zaštitu od nasilja u porodici osim Krivičnog zakonika daje i naš Porodični zakon, a mere zaštite propisane su članom 198 Porodičnog zakona. Zaštita se postiže podnošenjem tužbe, samoinicijativno ili preko Centra za socijalni rad. Tužba se podnosi sudu koji se nalazi na mestu gde je prebivalište tuženog, a sud će pružiti sledeće mere zaštite:
Mere zaštite od nasilja u porodici koje pruža Porodični zakon jesu:
izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
Dakle, da se na samom kraju sve sumira. Na nasilje se odmah mora reagovati, ne sme se pustiti da traje. Ako je verbalno, a ne fizičko, potrudite se da nabavite svedoke koji su to čuli i koji će to potvrditi na sudu. Ako je fizičko ili seksualno idite u zdravstvenu ustanovu i policiju. Najverovatnije je da će nasilnik biti priveden. Ako ste prinuđeni da budete u istoj kući, u slučaju da nasilnik bude pušten da se brani sa slobode, idite kod porodice, prijatelja, u sigurnu kuću, samo ne dozvolite da se nasilje ponavlja.
Po mišljenju stručnjaka, čime god da se bavimo, naš uspeh će u značajnoj meri zavisiti od načina na koji prezentujemo, predstavljamo svoju ideju, projekat, sebe.
Od samog početka potrage za poslom, pa do daljeg razvoja u karijeri, bez obzira čime sr bavite važno je da ovladate veštinom javnog nastupa.
Foto: Profimedia
– Brojna naučna istraživanja dokazala su da prilikom izlaganja (držanja prezentacije, predavanja, sastanka i sl) na utisak publike najviše utiče – govor vašeg tela. Ukoliko ne vodite računa o govoru tela, to se može tumačiti kao nervoza, nesigurnost, nestručnost ili neiskrenost. Stabilan stav tela i primereno oblačenje je ono na šta morate da obratite pažnju. Takođe, trudite se da vam dlanovi budu otvoreni u toku govora, primenite sugestivnu gestikulaciju i ilustrovanje sadržaja o kome govorite- kaže dipl. glumac i master komunikolog Slobodan Roksandić.
Često ljudi pomisle da javni nastup podrazumeva samo govorenje pred velikim auditorijumom ili pred kamerama. Međutim, javnost je svuda oko nas. U svim fazama života javlja se potreba za nastupanjem – od polaganja ispita na fakultetu, preko razgovora za posao, do držanja prezentacije u firmi. Javni nastup je i rasprava na šalteru pošte, sastanak skupštine stanara ili držanje govora kod kuma na svadbi. Mnogi greše u tome što se prilikom pripreme za javni nastup previše bave sadržajem. Dokazano je da publika najviše ocenjuje govornika na osnovu načina izlaganja kao i na osnovu njegovog govora tela.
Temeljna priprema podrazumeva sledeće elemente: kako ublažiti tremu, kako naglasiti ključne poruke, kako izbeći monotoniju, kako izbaciti poštapalice iz govora, kako koristiti ruke i još mnogo toga.
– Poštapalice su prvi pokazatelj nedovoljne pismenosti. Možete da budete vrhunski stručnjaci u svom poslu, ali poštapalice će vas, bar u izvesnoj meri, diskreditovati. Niko nikada nije rekao za govornika koji se lepo izražava da mu to smeta. S druge strane, koliko puta nam se desilo da gubimo fokus dok slušamo one koji uporno „prljaju“ svoje obraćanje viškovima. Sve što otežava razumevanje treba eliminisati- kaže Slobodan.
Ohrabrujuća vest je da se dobar javni nastup može uvežbati, čak i kada je polazna osnova na niskom nivou. Ne zaboravite, bez jasno i ubedljivo izgovorene reči ne može se imati uspeha ni u običnom udvaranju, a kamoli u nekim važnim poslovima.
Institut Main Point organizuje program obuke “Javni nastup- razvijanje govorničkih i prezentacijskih veština” na Kopaoniku od 5.7. 2017. do 9. 7. 2017. godine. Predavači su Slobodan Roksandić diplomirani glumac i komunikolog, kao i Marko Milovanović diplomirani glumac.
Obuka će se održavati u sjajnom ambijentu Kraljevi Čardaci SPA gde ćete pored učenja ovih veština moći i da uživate.
Možete se prijaviti putem mejla: kopaonik@mainpoint.edu.rs.
Iako niste sujeverni, kada vam ogledalo padne i razbije se dešava se da nas uhvati neki blagi strah. Većinaljudi je od detinjstva slušala kako ogledalo ne sme da se polomo jer donosi sedam godina nesreće onome ko to uradi. Zašto je to tako i otkada je nastalo to verovanje?
Nekada su ogledala predstavljala veliku retkost
Foto: Profimedia
Tehnologija pravljenja ogledala kakve mi sada koristimo postoji tek odnedavno. U dalekoj prošlosti su postojala ogledala, ali ih nije bilo lako napraviti. Za izradu su se koristili retko materijali kao što je vulkansko staklo, na primer.
Čak i kada ste imali sav potreban materijal, morali ste da vladate posebnom tehnologijom izrade, koje se čuvala od javnosti. Na primer, Venecija se u 15. i 16. veku proslavila po svojim zanatlijama koji su pravili staklo i izvozili ga širom Evrope, ali su oni svoje umeće čuvali od drugih, kako bi sačuvali monopolsku poziciju. Iz ovih razloga nije svako posedovao ogledalo u kući, naročito ako su u pitanju bila siromašna sela, daleko od glavnih puteva.
Neku vrstu ogledala ste mogli da kupite na nekom vašaru ili od zalutalog putujućeg trgovca, po izuzetno visokoj ceni i zato ste ga čuvali kao oči u glavi. Ko nije imao ogledalo, mogao je da se ogleda samo u vodi.
Uverenje, da će onaj ko razbije ogledalo imati sedam godina nesreće, se pojavilo da bi ih ljudi pazili i čuvali od oštećenja. Retkost i skupocenost ogledala je, po nekim mišljenima, bila jedan od uzroka ove praznoverice.
Ogledalo hvata čovekovu dušu
Stari Rimljani su verovali da ogledalo zahvata deo čovekove duše, zbog toga što čovek u njemu može da vidi svoje lice.
Zato kad bi se ogledalo razbilo, verovalo se da će jedan deo duše onog ko ga je razbio ostati zarobljen u ogledalu. To bi trajalo sedam godina, jer se svakih sedam godina ljudska duša obnavljala, po verovanju starih Rimljana.
Naravno, postojali su načini da se ovo prokletstvo preokrene. Neki od načina su bili dalje razbijanje ogledala u najsitnije deliće. Tada bi se deo zarobljene duše oslobodio. Drugi efikasan način je predstavljalo zakopavanje delića ogledala ispod drveta za vreme punog Meseca. Treći način je bilo bacanje delića u reku koja bi sve pročistila.
Mlada Smederevka čeka treće dete, a o tome je obavestila direktore firme kako bi ih zamolila da joj što pre srede novu zdravstvenu knjižicu. Umesto pomoći dobila je – otkaz!
– Radila sam kao prodavačica na tezgi sa pilićima na smederevskoj Zelenoj pijaci, zvanično do 12. 4. 2017. Ja sam 10.4. otisla na ultrazvuk i ustanovila trudnoću. Iako su mi svi rekli da odmah otvorim bolovanje, ja sam htela da ispadnem FER i prvo kažem poslodavcu da sam trudna, jer sam se osećala dobro i mogla sam još da radim. Dana 11.4. kada sam otisla na posao, zamenici direktora sam poslala poruku da bude u kancelariji, jer ću morati posle posla da dođem da pričam sa njom. Međutim čim je pročitala poruku, nazvala me je i bila uporna da joj odmah kažem o čemu se radi – priča Tamara.
Kada je rekla da je trudna, zamenica direktora joj je saopštila da mora da nađe drugu radnicu jer ne želi za zadržava trudnice u radnom odnosu.
– Kada smo završile razgovor poslala sam joj poruku da mi ne daje otkaz jer ja mogu i hoću da radim još i da sam joj rekla da sam trudna samo da bi mi knjižicu završila. Pošto ona taj dan nije bila u kancelariji, sutradan sam otišla na posao. Opet sam joj poslala poruku da mi se javi kad bude mogla, da znam šta i kako da radim za knjižicu, ako mi je dala otkaz, pošto ne znam gde sad treba da idem, ali ona nije odgovarala. Na kraju sam otišla do knjigovođe i pitala šta da radim, međutim ona se izletela da je nju zamenica direktora još dan pre zvala da ona mene hitno odjavi i da sad moram na biro ili u socijalno. Kad sam cula to iskreno nisam mogla da verujem, jer zakonski trudnici ne sme da se da otkaz – objašnjava Tamara.
Informacija iz knjigovođstva ju je dodatno razočarala jer je Tamara neko ko se dobro razume u zakone ove zemlje. Nekoliko puta je potpisiala ugovore na po tri meseca, a zna da, ukoliko 10 dana od prestanka poslednjeg ugovora ne potpiše ili novi ugovor ili ugovor o prestanku radnog odnosa, to znači da je primljena za stalno. Njen poslednji ugovor istekao je 28 februara, što je podrazumevalo da je sada u stalnom radnom odnosu.
Tamara Pavlović, Foto: Privatna arhiva
Kada je došlo vreme da se nađe na sastanku sa zamenicom direktora, direktorom i njihovom sekretaricom, umesto objašnjenja dobila je – PRETNJE.
– Kada sam ušla u kancelariju, prva stavka za koju me je pitala je kako sam mogla bez njenog znanja ja kod knjigovođe, pa ja sam stalno išla tamo, bukvalno svaki dan nosila i kalkulacije i papire i knjige na proveru i račune, to nikad do tad nije bio problem. Neznajući da mi je knjigovođa rekla da sam odjavljena, ona pokreće priču kako je meni ugovor istekao 28 februara, kako ja nemam prava na doprinose od države jer ja već mesec i po dana radim na crno…Tu mi tek ništa nije bilo jasno. Kako radim na crno, a platu sam primala preko banke? Ona meni daje otkaz jer ona ne želi da rizikuje da ja kao trudnica radim i ne daj Bože da mi se nešto desi, to pada na grbaču firme. Ona već ima 4 trudnice koje vodi i njoj je bukvalno 4 mesta zamrznuto, ja bih bila peta, a to je veliki teret za firmu. A sad da me prijavi, ona zakonski ne može da mi vrati tih mesec i po dana što sam ja navodno neprijavljena… Dala mi je otkaz, zbog čega? Znam kako sam radila i koliko sam se trudila, mušterije mi dolaze nasmejane i jedva čekaju da popričaju sa mnom. Kako god, ona meni usmeno daje otkaz, bez bilo kakvog rešenja napismenog – prepričava Tamara neprijatnu situaciju.
Čini se da ni direktor firme nije ništa miliji od njegove zamenice. Kako je navela Tamara, on sebe smatra jačim od države, pa jedino što joj je rekao toga dana bilo je: “Ti bi mogla da tužiš da je ovo normalna država, ali ovde ništa ne možeš da uradiš”.
Tamara se neće zaustaviti na rečima njenih, do skoro, nadređenih. Ona će pravdu potražiti na sudu, a već prikupila sve dokaze i izvode iz banke izvadila, dokaz iz Pio fonda koji važi do 10.4. (a ne do 28.2. kao što tvrdi zamenica direktora) i predala Inspekciji rada.
Foto: Profimedia
Šta kaže Zakon i kakvo je mišljenje advokata za ovaj slučaj?
– Zakon o radu je jasan povodom pitanja zaštite trudnica i ne pravi razliku između ugovora na neodređeno i ugovora na određeno vreme. Poslodavac ne sme dati otkaz ni trudnici koja je zaposlena na određeno, ni na neodređeno vreme. Član 187 Zakona o radu propisuje da je rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, poslodavcu bilo poznato da je zaposlena trudna ili ako zaposlena u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca da je trudna i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa – kaže advokat Tanja Marković.
Ona naglašava da u ovom slučaju postoji i okolnost da je ugovor na određeno vreme istekao u momentu kada je saznala za trudnoću.
– Tamara je za trudnoću saznala 10.04.2017.god, a ugovor je istekao 28.02.2017.god. Međutim, ona je i po isteku ugovora nastavila da radi više od mesec dana. Zakon o radu u članu 37 kaže da ukoliko zaposleni nastavi da radi 5 radnih dana nakon isteka ugovora na određeno vreme, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme, što je njen slučaj. Ukoliko poslodavac ospori tu promenu, sud će je presudom potvrditi. Rok za tužbu za dokaže da je zasnovala radni odnos na neodređeno počinje da teče od momenta kad je dostavljeno rešenje o otkazu ili ako nije dostavljeno rešenje, od momenta kad je faktički prestala da radi – objašnjava Markovićeva.
Imajući u vidu sve ovo, Tamarin poslodavac nije smeo da joj da otkaz.
– Obzirom da on to osporava Tamara može da podnese tužbu za utvrđenje da joj je radni odnos prešao u odnos na neodređeno vreme. Sudu treba podneti sve dokaze koje ima da je radila u periodu od 28.02.2017.god do 10.04.2017.god. Neka sačuva izveštaj ginekologa ili labaratorijski nalaz ukoliko je preko krvi saznala za trudnoću, kao dokaz da je zatrudnela u vreme trajanja radnog odnosa. Posle toga ostvaruje sva prava koja Zakon daje trudnicama i porodiljama – savetuje advokat.
Prisutni ste na Fejsbuku svaki dan. I to za džabe. Ako već koristite ovu društvenu mrežu za lične svrhe i zabavu, zašto ne biste i zarađivali od nje?
Kako? Radom u kancelariji ili od kuće za firme u Srbiji, kao stalni ili honorarni saradnik. Obučite se za posao administratora društvenih mreža i nešto što vam je do sad služilo kao sredstvo za zabavu, pretvorite u alat za zaradu i posao.
Fejsbuk i druge društvene mreže su naizgled besplatne i jednostavne, ali zahtevaju poznavanje pravila ponašanja.
Jedno je imati lični profil na Fejsbuku, a sasvim drugo voditi fan stranicu neke firme. Prvo može svako i tu nema dobrog ili lošeg.
Međutim, ako na fan stranici ne delite odgovarajuće sadržaje u pravo vreme, ne znate da uradite efektnu reklamu, da pratite i tumačite statistiku, nepoznata vam je poslovna komunikacija… nećete u problemu biti samo vi, već firma, njen imidž i profit.
Ovo nijedna kompanija neće sebi dozvoliti i zato je svaka spremna da dobro plati svog Community administratora: 350 do 500 evra.
Nastavu vode profesionalni komnujiti menadžeri i dostupni su vam za besplatne konsultacije tokom kursa – uživo i putem mejla. Radite u malim grupama, u potpuno tehnički opremljenim učionicama, gde svaki učesnik obuke dobija svoj računar za rad.
Junski upisni rok je u toku.
Puna cena Facebook obuke iznosi 17.400 dinara. Za sve prijave do 22.05.2017. dobijate 50% popusta na kurs (8.700 umesto 17.400 dinara).
Dom Jevrema Grujića i Noć muzeja vas vode na zanimljivo putovanje u prošlost, u kome se ona može okusiti, dodirnuti i doživeti. Ako želite da večeras uplovite u srpsku istoriju, diplomatiju, umetnost i čujete neispričane priče ovog zdanja, večeras od 17 sati pa sve do sat posle ponoći posetite Dom Jevrema Grujića.
Foto: Latif Adrović
Pored predmeta koji krase Dom Jevrema, poklona koje je dobijala porodica od državnika, sultsana i kraljevskih parova koji su u stalnoj postavci, večeras ćete po prvi put moći da vidite neke “kraljevske darove” koji će biti izloženi specijalno za Noć muzeja.
Pogledajte u galeriji neke od darova:
Sprat niže, u podrumu ovog zdanja moći ćete da uživate u prvoj diskoteci na Balkanu, koja ove godine slavi pola veka!
Provod u prvoj diskoteci na Balkanu
Ona je nastala 1967. godine koja je bila tada četvrta diskoteka u Evropi, što je bio sociološki bum u tom periodu.
Provod u prvoj diskoteci na Balkanu “Kod Laze Sećera”
Žurevi i večernja okupljanja predstavljali su novinu i u društvenim shvatanjima; na primer, devojke su mogle da dolaze same, da se zabavljaju i igraju, bez muške pratnje. Koreograf i balerina, Lokica Stefanović, tu je izvodila svoj čuveni ples po kom se kasnije i proslavila. Slušale su se najnovije ploče, koje su stizale iz Londona i Pariza, što je predstavljalo ogromnu senzaciju u gradu. Prve večeri, pojavili su se neki od najeminentnijih beogradskih intelektualaca, poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova, slikara Ivana Tabakovića, i čuvenog pesnika nadrealiste Dušana Matića, koji je rekao: „Sada kada su ponovo počeli balovi, kod Naumovića i Šećerovića, znači da je komunizam počeo da kopni i dolazi neko novo doba.“
Nažalost diskoteka je radila samo tri godine jer je tadašnja vlast smatrala da kvari socijalističku naprednu omladinu, pa je na njihovom vrhovnom savetu doneta odluka da se diskoteka zatvori.
Provod u prvoj diskoteci na Balkanu “Kod Laze Sećera”
Na ovom mestu puštane su prve ploče (pre londonskih i pariskih klubova). Osnovao ju je Laza Šećerović pa je zbog toga dobila ime “Kod Laze Šećera”.
Provod u prvoj diskoteci na Balkanu “Kod Laze Sećera”
Priče i tajne koje krije ova diskoteka saznajte večeras u Domu Jevrema Grujića (Svetogorska 17).
U 44 grada i mesta Srbije, 68 lokacija u Beogradu, sve skupa impresivnih 390 sadržaja spremno je za najbolju Noć muzeja do sada. Četrnaesta po redu manifestacija startuje večeras, 20. maja u 17 časova i traje do 1 iza ponoći.
Večeras će, pored Srbije, šetati posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja u okviru Evropske Noći muzeja, čije je sedište u Parizu.
Ohrabrujuća vest je da se dobar javni nastup može uvežbati, čak i kada je polazna osnova na niskom nivou. Ne zaboravite, bez jasno i ubedljivo izgovorene reči ne može se imati uspeha ni u običnom udvaranju, a kamoli u nekim važnim poslovima.
